Vlasotince: Vlastimir Lazrević- Lale iz Vlasotinca , svoj životni vek posvetio je sportu , Kuluturi i u svojih 73 godine života se još uvek ne predaje. Sportu je odavno rekao zbogom, dok je i dalje aktivan predsednik KUD „Bratstvo“ iz Vlasotinca i ne pomilja da kaže zbogom. Želi da još bude u prvom planu.

Upravo joj sagvornik je  dobitnik mnogobojnih zasluga i priznanja , koja krase njegove vetrine u Vlasotincu, u društvo svoje supruge Stane provodi dane, ponekad i vrlo četo u svoj rodni kraj Bonjincena svom kkao reće rnću  gde je pravi raj naročito leti.

Na pitanje kako je počela njegova Sportska karijera Lazrević kaže: Na zahtev mog profesora fizičkog vaspitanja morao sam da prihvatim da igram rukomet u tadašnjem rukometnom klubu Mladost. U rukometu sam za kratko vreme postigao zapaženu ulogu kao desnokrilni napadač. Čak sam bio i selektirani rukometaš, jer sam morao da poslušam zahteve tada mog razrednog satrešine. Nažalost zbog povrede lakta, posle skok šuteva koji su bili moja spcijalnost. Preporuka lekara je bila da se latim rukoeta,  jer  ukoliko bih došlo do ponovne povrede bio bi to visok rizik za moje zdravlje. Kao mlad sportsita odlučio sam se da se posvetim delenju fudbalske prvde kao sudija i nisam pokajo.Ubrzo sam postao Svezni sudija i za moje 24 godine bavljenja ovim sportom mogu biti zadovoljan.

Moja generacija sudije su Dušan Čolić Vićentijevića iz Kraljeva, jedan sa nadužim stažom u ovom poslu. Odsudio sam oko 980 utakmioca. Jedan od mojih najlepših trenutaka je bio na utakmci U Priboju na Limu između FAP-a i Mlosti iz Lučana. U ekipi domaćina je kapiten bio rođeni brat trenera ekipe iz Lučana. Od mene su zahtevali da utakmcu odsudim što bolje bez ikakvih zamerki. Igrač domaćih  sa brojem 10 je krenuo snažno ka odbranbenom igraču  gostiju  i došlo je do kontakt. Pao je napadač na zemlju, ja sam prišao nisam ništa svirao i rekao mu da ustane da ne folira.On onako revoltiran na mene zbog odluke revolitirano šutira lotu u nebranjeni  deo mreže i postiže pogodak.

Ja pokazujem na centar i priznajem pogodak. Što je ispšravno. Od delegata te utakmice dobio sam čistu peticu i to mi je bilo   nešto što mi je ostalo u sećanju.Neprijtan trenutak koji mi je ostao u sećanju je incident na utakmci u Nišu između domaćeg Železničara i Radnika iz Surdulice kada sam bio fizički napadnut od igrača Radnika.Pošto je došlo do verbalnog duela trenera i jednog od igrača Radnika ja sam zbog psovke dodelio žuti kraton igraču. Okdenuo sam se i krenuo ka centru, međutim revoltiran zbog kartona  nasrnuo je odpozadi na mene  i udario me u predelu licu. Utakmica je prekuta zbog fizičkog napada na mene.

Kakva je po vama razlika između tadašnjeg suđenja i danas na našim terenima, dali ima nekih vidnih razlika Lazarević  objašnjava rečima:  U moje vreme bilo je nas sudija ovde u Vlasotincu blizu 80 u svim rangovima takmičenja. Svakog ponesedljka smo imali plenarni sastanak i učili se na svojim greškama. Sastajali smo se da učimo i da nešto naučimo, dok danas sudije misle da sve znaju čim polože sudiski ispit I  steknu zvanje sudija. Takođe i fudbaleri su pre vremena znalici čim se pojave na terenu. Fudbal je pao  dosta, mlade sve manje zanima fudbal. Recimo Vlasina je bila najbolji klub dok  se oslanjala na igrače iz sopstvenog izvora. Čim su počeli sa dovođenjem igrača fudbal u Vlasotincu je igubio draž.

Po prestanku sa suđenjem Lazarević ostaje i dalje u fudbalu ali kao delegat –instuktor i funkioner u Opštinkom fudbalskom savezu Vlasotinca i FS Jablaničkom okrugu, što govore i njegove reči: Po prestanku sa suđenjem bio sam čak 24 goidine na čelu Optinkog fudbalksog saveza Vlasotinca, predsednik Sudiske organizacije Jabalničkog okruga, kao potpredsednik FS Jablaničkog okruga u nekoliko mandata. Zatim disciplinski sudija FS-RIS-a, jednom rečiju za svoj dugogodišnji rad bilo je  raznih priznanja posetiću  se nekih od njih. Nagrada povelja „Car Konstantin“ koju sam dobio od tadašnjeg predsednika FS Srbije Nemanje Stankovića za rad na funcji discilinkog sudije. Jer od 786 rešenja koje sam izdao kao disciplinac  nijedno mi nije prednjačeno na drugostepenoj komisiji.To je bila novoosnovana nagrada u to vreme koju sam ja dobio prvi. Takođe priznanje za najboljeg  Sportskog radnika Srbije koje sam dobijao čak u tri navrata.

Kada sam pre 15 godine otišao u zasluženu penziju klubovi su želeli da se ponovo vratim u svom matičnom  savezu Vlasotinca. Međutim ja sam tražio da svi klubovi overe pečatom. U moje vreme bilo je čak 18 klubova koji su se takmičili sad se mogu izbojati na prste uz  Vlasinu. Moj odlazak je bio jedan tužan trenutak za Vlostinački sport, posebno kad je reč o fudbalu. Evo o čemu se zapravo radi. Svaki delegat koji je dolazio na  Izbornu Skupštinu FS Vlasotinca dobijao je obećanje da će dobioti 50.000 dinara ukoliko glasa protiv mog ponovnog izbora od predsednika Demokrtske stranke. Koliko se sećam i vi ste bili na tom sastanku. Što je bila čista laž, nijedan od njih nije dobio ni dinar obećanog za to, što je bilo žalsono za fudbal u Vlasotincu. Ti isti su kasnije želeli da me ponovo vrate, ali ja nisam želeo. Imao sam u to vreme izvanrednu saradnju sa trenerskom i sudiskom organizacijom.

Tu bi pre svih izdvojio Radovana Stankovića i Petra Šušulića. Dobili smo po prvi put i sudiju ženkog pola Anu Jovanović, sada devojačko Minić,ona se sada nalzi na listi  FIBA – delegat, uz to veći broj sudija je dobio savezno zvanje sve zahvaljujući dobrom radu. Vlastimir Veličković-Dejanac je bio predsednik FS Srbije na moj predlog. Bio sam na raznim funcijama u FS-Ris-a FS JO i saradnike sam imao dosta.  Pre svih spomenuo bih pokojnog  Svetu Nikolića- Jerbena iz Lebana, koji je skoro pre godinu dana preminuo, bliski saradnici smo bili u poslu, takođe sa Tomcom Arsićem iz Medveđe.Od sportske radnike iz Leskovca izvarednu saradnju imao  sam sa Dušanom Stanojevićem, Stevicom Jankovićem.

Pored  fudbalskog dela Lazarević je dosta vremena posvetio  i vođenju programa kao voditelj na raznim koncertima i nstupu naših pevača, kako i Folklorna udruženja koja su mu takođe  draga:

Nebih mogao da nabrojim broj nastupa na ekstradi  i nastupe u našoj zemlji i inostarnstvu . Aktivan sam još uvek samo u  folklornom svetu. Trenutno sam predsednik KUD „Bratstvo“ iz Vlasotinca. Kao član KUD „Siniša Janjić“ iz Vlostinca koje je bilo prvak stre Jugoslavije  u duhovnosti, gde je takođe imao zapaženu ulogu svojim učešćem u zarnim programima.

Najveću zahvalost za sve ovo dugujem mojoj supruzi Stani koja je imala veliko razumevanje za moju ljubav prema sportu i kulturi i zato joj hvala, jer je uvek bila žrtva odricanja raznih sve da bi udovoljila moje ljubav za onim što sam se bavio.Takođe ćerka Violeta, danas njena ćerka je mala zvezdica Granda Teodora Markovićkoja je na vratima i Zvezde granda. Mladima bih poručio  da rad red i disciplina su ono najbitnije u sportu I životu ukoliko žele da postignu dobre rezultatre i da se manu loših stvari i kompjutera, samo tako se stiže do želejnog cilja.

Na kraju našeg razgovora pošto je danas Bogojavljanje Lazareviće je završio jednim recitalom rečima: Bože dragi otvori nebo i privati od Srbije čedo, da po Srbiji šeću i da se srećom i voljom nadmeću.