Meč je krajem aprila održan u Zaječaru, a protivnik Stankoviću bio je bokser iz Niša Laraz Stanojević, daleko iskusniji od njega. Volja i želja za pobedom presudile su pa je Stanković, inače iz Lebana, bio bolji i zasluženo jednoglasno pobedio na poene svog protivnika.

“Zbog odluke da se na Olimpijadi mogu takmičiti i profesionalci, odlučio sam da se oprobam i u tim vodama, mada ne želim ni jednog trenutka da zanemarim olimpijski boks, odnosno, amaterski. Pobedio sam na prvom meču i to mi je dalo vetar u leđa da se još više posvetim boksu. Trenera Božidara Arsića ne želim da menjam, jedino ću morati da se odlučim sa kojim menadžerom da krenem da  radim”, priča za JugSport ovaj bokser.

Boks je, inače, u Leskovcu do pre tri decenije bio, uz fudbal, sport broj jedan.

Još se pamte dani kada se u starom sajmištu okupljalo i po 3.000 gledalaca da bodre asove poput Mehmedovića, Stajića, braće Stojković, pokojnog Dimitrija Cekića, Staniše Spasića i sadašnjeg trenera BK Dubočica Božidara Arsića, koji je čak na jednoj reviji u Rusiji bacao na pod jednog olimpijskog i svetskog amaterskog prvaka Rusa Šavanadzea.

Poslednjih godina boks postaje sve popularniji u Leskovcu, zahvaljujući baš naporima Dubočice, odnosno, direktoru kluba Dragiju Tomiću i treneru Božidaru Arsiću, budući da je u klubu sve više odličnih boksera, a na tribinama sve više gledalaca.

Najbolji i perjanica među bokserima svakako je dvadesetogodišnji Darko Stanković koji vredno trenira pod budnim okom Arsića.

“Boks je sport koji sam zavoleo još od malih nogu, ali tek polaskom u srednju školu u Leskovcu počeo sam ozbiljno da treniram  u tadašnjem bokserskom klubu „Magnum“, kasnije preimenovan u „JU boks klub- Leskovac“, kod trenera Bratislava Pešića-Peleta, kome naravno dugujem zahvalnost što me je naučio prvim koracima u bosku.  Tu sam bio i 2011. godine omladinski prvak Srbije u super teškoj kategoriji  na prvenstvu u Loznici savladaši u finalu Predraga Jevtića iz Surdulice, inače kolegu koji se još uvek bavi profi boksom. Učetvovao sam i na mnogim revijama  u mladoj repezentaciji Srbije, na turnirima u Podgorici i Skoplju kao i u drugim mestima kod nas i van naše granice”, priča mladi bokser.

Posle pet godina pristupio je BK Dubočici,   najviše zbog vrsnog trenera i pre svega poštenog čoveka Božidra Arsića, jedno od imena koje je pronelo slavu Leskovca u boksu. Nije se pokajao.

“Moj šef stručnog štaba je pre svega dobar domaćin i pošten čovek sa kojim je milina raditi na treningu. Zato je i sala za treninge sve punija i punija. Svi u klubu očekujemo veće razumevanje lokalne samouprave, posebno službe za sport, da boksu kao olimpijskom sportu posvete veću pažnju. Imamo dosta talenata koji zaista obećavaju povratak boksa na velika vrata”, ocenjuje Stanković.

Za svoj uspeh duguje mnogo i svojim roditeljima, majci Daliborki i ocu Goranu, kaže.

“Iako živimo u selu Konjino kraj Lebana, oslobođen sam svih obaveza. Na meni je samo da treniram. Retko ko od mojih kolega ima takvu podšku i zato im uz trerera Arsića dugujem veliku zahvalnost”.

Do sledećeg profesionalnog meča  Stanković će vredno trenirati i nastupati na revijama, čekajući svojih pet minuta I u profesionalnom boksu.