“Dres sa debija u Zvezdi pokloniću majci, to će biti naša zajednička pobeda! “

ILIJA STOJANČIĆ, JEDAN OD NAJPERSPEKTIVNIJIH ZVEZDINIH “KLINACA“ EKSKLUZIVNO ZA JUGSPORT

O uspesima sportista poteklih sa teritorije opštine Doljevac svetska javnost je odavno upoznata, Sava Ranđelović u vaterpolu, Vasilije Micić u košarci i Nikola Stojiljković u fudbalu na najlepši mogući način pronose sliku Doljevca kroz svet. A upravo u ovom poslednje navedenom sportu, Doljevac i okolina imaće prilike da se u budućnosti diče novim virtuozom srpskog fudbala koji posle decenije stasavanja na Čairu, kraj Nišave, svoj fudbalski put krči u dresu beogradskih crveno – belih.
Ilija Stojančić rođen 15.03.2001. iz Čapljinca u opštini Doljevac, trenutno igra u filijali Crvene Zvezde, Grafičaru, mirno i strpljivo čeka svoju šansu u dresu najvećeg srpskog kluba, sa kojim poslednjih dana prethodne godine potpisao ugovor do 2022. Inače, Stojančić je reprezentitativac Srbije do 17 godina.
Ilija je izašao u susret našoj ekipi i razgovarao sa nama o dosadašnjoj karijeri i planovima za budućnost.

Nedavno si sa Crveno-belima potpisao profesionalni ugovor do 2022. godine. Šta su ti prvi planovi za seniorski tim?

IS: U fudbalu ne možeš da praviš planove. Možeš samo svojom igrom i trudom da zaslužiš mesto u timu. Time se vodim od svojih prvih fudbalskih koraka. Svakako bih najviše voleo da što pre zabeležim svoje prve minute u prvom timu i tako ostvarim svoj dečački san. Ali, kao što rekoh, ne planiram, već vredno treniram i čekam svoju šansu.

Imajući u vidu da si iz jedne male sredine, koliko je teško breme „Zvezdinog klinca iz Doljevca“ ?

IS: Mala sredina te uči da ostaneš skroman i budeš vredan. Ali i da se ne zadovoljavaš time što ona nudi, već da postavljaš veće ciljeve i da težiš ka tome. Uostalom, iz malih sredina potekli su najveći Zvezdini igrači, tako da se nadam da ću i ja ispričati jednog dana svoju priču.

Pre tebe je još jedan igrač iz Doljevca oblačio crveno-beli dres, a to je Nikola Stojiljković. Kako vidiš činjenicu da Doljevac u nekoliko poslednjih godina daje uspešne sportiste ( Vasilije Micić, Sava Ranđelović, Nikola Stojiljković) U čemu je tajna?

IS: Da se vratim onda na prethodno pitanje. Tajna je upravo u maloj sredini koja te nauči da vredno treniraš i gradiš svoj put. I da onda, kada u toj sredini dostigneš maksimum, kreneš dalje. Tamo gde najbolji iz svih sredina postaju veliki. A Doljevac jeste poseban, ne samo zbog fudbalera, već zbog šampiona iz svih sportskih disciplina.

Da li si često u rodnom Čapljincu i šta ti najviše nedostaje iz tvog kraja?

IS: Kod kuće sam onoliko koliko mi profesionalne obaveze dozvoljavaju. Najviše volim da slobodno vreme provodim sa porodicom, ali to je svakako normalno. Nisam nostalgičan, ovaj posao te ojača i naučiš tako da živiš.

Tvoja najveća podrška je?

IS: Porodica je temelj svega. Ja ne bih ni bio ovde gde sam sada da me roditelji i sestra nisu podržavali. Svakako su podrška i moji prijatelji koji su razumeli zašto me nekada nije bilo na proslavama i rođendanima, i nikada mi to nisu uzeli za zlo. Podrška su i prijatelji iz sveta sporta, jer je njihova priča slična mojoj.

Saigrač iz sadašnje generacije koji će biti svetska zvezda i zašto?

IS: Ako baš moram da se odlučim i nekoga izdvojim neka to bude Aleksa Terzić. To je igrač koji pametno koristi sve svoje šanse, i mislim da je napravio veliki korak u svojoj karijeri. Otišao je u Fiorentinu, i siguran sam da će odatle od njega samo dobre vesti da dolaze.

Stojančić na meču sa PSŽ-om / foto: Ilija Stojančić priv. arhiva

Šta je ono što te kod tebe nervira, a šta voliš kod sebe?

IS: Nikako da naučim da budem strpljiv, često brzam i svestan sam da grešim. Sa druge strane, volim što sam svestan svojih grešaka, jer igrač samo tako može da napreduje. I volim što sam već prepoznatljiv po tehnici, i želja mi je da je podignem na najveći mogući nivo.

U igri mi je zaštitni znak…? A najveća mana mi je?

IS: To što posle greške ne padam, već nastavljam dalje, smatram svojim zaštitnim znakom. Iz takvih grešaka se uči i gore pomenuta tehnika dovodi na viši nivo. I kao što sam rekao, mana mi je ta nestrpljivost, zbog koje se greške dešavaju. Ali, ko radi taj i greši, a ko želi da daje golove, jednostavno nekada i promaši. Lopta je okrugla!

Kome ćeš pokloniti dres sa debija u Crveno-belom dresu?

IS: Majci, naravno. Ona je verovala u mene, bila tu i kada je bilo dobro i kada je bilo manje dobro. Od samog početka bila je ne samo vetar u leđa već sve što majka treba da bude detetu kada ono ostvaruje svoj san. Taj dres predstavljaće našu zajedničku pobedu.

Mlađanog Stojančića svi ljubitelji su mogli videti jesenas u omladinskoj ligi šampiona gde je vodio žestoke duele na sredini terena sa vršnjacima iz Napolija, Liverpula i PSŽ-a, u kojima je bio jedan od najboljih, te tako neće čuditi kada Stojančić bude punio novinske stubce svojim uspesima.

Interesantno je da pojedini mediji Stojančića nazivaju noviim Piksijem,a s obzirom da je taj nadimak zaradio još na “Čairu“ sa 12 godina, ne bi nas iznenadilo da dosegne fudbalske visine mnogo poznatijeg sugrađanina.

N.Tonić
Student 2. godine Žurnalistike, saradnik "Kurira", Član redakcije ''Dobričkih internet novina''.