BADNJEVAC – Od kako je na zimu 2020. došao u Svetlost, prvo pitanje pred svaku utakmicu navijača zonaša iz Badnjevca glasi: “Će igra li Šilja? “
Kada se od prvog trenutka pojavila mogućnost da ovaj rasni golgeter obuče dres Svetlosti euforija među navijačima je rasla, jer su bili svesni toga ko je – Dalibor Marjanović, ubica golmana dečijeg lica. I dan danas u punih 39. godina i dalje je ovaj visoki i korpulentni napadač nerešiva enigma za sve štopere i golmane. Poslednja mušterija mu je za vikend bio čuvar mreže Moravca iz Mrštana, koga je savladao dva puta, pre toga u toku ove godine, po jednom je matirao golmane Žitorađe i Topličanina. Tokom prethodne sezone isto je učinio 15 puta sa svim golmanima. A na polusezoni 2020. godine, kada je prvenstvo prekinuto u drugom kolu, Šilja je i onda uspeo da se upiše protiv Jablanice iz Medveđe na debiju u strelce het-trikom.
Svaki navijač Svetlosti o Marjanoviću iliti popularnom “Šiljonatoru“ zna sve, i gde je igrao, kad, koliko je golova dao, i sa ponosom ističe činjenicu – “Šilja je počeo fudbal da kotrlja u Badnjevcu.“
Te se činjenice priseća i sam Marjanović u razgovoru sa nama: – Da, kao klinac sam počeo u Svetlosti, sa 15 ili 16 godina, igrao tu neko vreme i onda prešao u tadašnji Zadrugar. Sada sam u 39 opet ovde, gde planiram i da završim karijeru. Da zaokružim krug, i stavim tačku na jednu lepu priču.
A onda se na dalje sve zna, fudbalski hleb je Šilju vodio iz Žitorađe u Pukovac, OFK Niš, Vlasinu, gde posle četiri godine drugoligaškog fudbala, u kome je bio kapiten Vlasotinčana, prelazi u Metalac iz Gornjeg Milanovca, zatim odatle odlazi u Topličanin, Slogu Petrovac na Mlavi, Radnički Svilajnac, da bi odatle vratio u Žitorađu, tadašnjeg srpskoligaša, onda odlazi u Naša Krila iz Belotinca, gde se zadržava kratko i ponovo oblači dres Žitorađe ovoga puta kao kapiten, da bi na zimu 2020. došao u dres Svetlosti, gde pored statusa pravog fudbalskog božanstva uživa status zamenika kapitena, i najboljeg golgetera ekipe.
Iako bi bilo za očekivati da posustane sa golgeterskim učinkom s obzirom na godine, Marjanović je i dalje ”najomraženiji” igrač kod protivničkih golmana. Mnogi kažu da je poslednja unikatna devetka, profila kao što su Pančev, Inzagi i sl, međutim ono što Šilju razlikuje od njih dvojice jeste igra glavom, koja je njegov zaštitni znak. A u prilog tome govori podatak da je više od polovine golova u karijeri postigao upravo glavom.
– Znate kako, za napadača vam je pre svega potrebno ”njuh” za gol, sa kojim ja mislim da se napadači rađaju, to je nešto što se ne uči više ni u jednoj školi fudbala. Naravno, dobra koncentracija u završnici i u situacijama 1 na 1, kao i igra glavom, u kojoj mi nema ravnog. – govorio je u prethodnom intervjuu sa nama, Dalibor Marjanović.
Danas, kako kaže, u Badnjevcu živi drugu igračku mladost, a za to odaje zasluge dobrom kolektivu, i organizaciji u klubu, podršci navijača…
– Pre svega, priču o mom sadašnjem klubu počeo bih sa trenerom, Draganom Stankovićem – Šimijem. Legendom leskovačkog fudbala, i definitivno mojim velikim prijateljem i trenerom iz dana provedenih u Vlasini, koji i danas sa isto žara voli fudbal i bori se da uvek pobedi. Zatim, ne mogu a da ne spomenem i navijače, za koje tvrdim da od njih, nema većih fudbalskih fanatika u zonskom fudbalu. Zaista su sa nama uvek u velikom broju kada smo domaćini, i na gostovanjima ih je uvek dvadesetak. Kada podrška ne izostane u Bujanovcu, Kuršumliji, i drugim mestima, ne možete a da ne pobeđujete. I na kraju, ali i najvažnije, organizacija kluba. Ono što posebno izdvaja Svetlost od drugih kolektiva jeste organizacija kluba, na kojoj moram da odam i javno priznanje, Saletu, Dejanu i Belom kao i drugima, ali definitivno ovo je trojac bez kog ne bi klub mogao da funkcioniše. Kada sve to imate na jednom mestu, nemoguće da želja za fudbalom i uspesima ne postoji i dalje.
Kada pređe sa stvari van terena, na sam zeleni tepih, Marjanović kaže da i tu Svetlost ima jedan interesantan sklop ljudi i fenomenalnih fudbalera.
– Tvrdim da ovoj ekipi fale još 2 ili 3 igrača da bi roster bio veći da može da ova ekipa bude konkurentna i u srpskoligaškom društvu. Kada ovo kažem, sigurno je da se mi ove sezone nećemo zadovoljiti šestim ili sedmim mestom, već ćemo pokušati da pomrsimo konce favoritima, i napravimo iznenađenje. Jer kada pogledate imena koja brane boje ovog kluba, ne možete a da nemate velike fudbalske apetite. – iskren je Marjanović.
Nadavao se tokom karijere golova mnogim ekipama, međutim, kako kaže, još uvek je kada dođe vikend, gladan golova kao i na početku karijere.
– Zaista osećam da živim drugu igračku mladost u Badnjevcu. Toga sam postao svestan prošle sezone kada sam postigao petnaest golova i to samo iz igre, jer penale ne izvodim. Sada sam na koti od 4 pogotka iz pet utakmica, i siguran sam da ću do polusezone biti dvocifren, a to dovoljno govori o mojim apetitima. Imamo dobra krila, bekove, veziste, odbranu, svi igraju kao jedan, i u tom sklopu ja kao špic dolazim do izdražaja, što moram da priznam
meni posebno prija, ali nisu samo moje zasluge za golove, već tu ima i uticaja celokupan tim.
I na kraju, šta reći drugo o Šilji, a da nismo prošli put, u prethodnom intervjuu osim da, poslednja autohtona devetka stare škole, ne namerava da stane. A to posebno raduje sve one navijače njegove Svetlosti, koji prvo po dolasku na stadion u Pukovcu (gde Badnjevac igra svoje mečeve kao domaćin) pitaju – “Će igra li Šilja? “ , a onda kada dobiju potvrdan odgovor, na miru gledaju utakmicu, čekajući trenutak kada će Šilja da postigne gol i onako dečački i zanesenjački krene u trk da proslavlja. A kako kaže i sam Marjanović, dečačka želja za fudbalom u njemu nikad nije prestala, zato i svi navijači mogu biti mirni, ovom “mladiću“ je tek 39 leta, a još uvek je ostalo previše majstorstva u njegovim nogama da bi se priča o “Šiljonatoru“ ovde završila. Nekako, svi oko njega imaju utisak, da je tek počela. A dokle će trajati, to samo Dalibor Marjanović zna, do tada, nama svima, zaljubljenicima u ovaj sport i prave majstore istog, ostaje da uživamo u toj jedinstvenoj golgeterskoj esenciji koju u sebi nosi Šilja, i da se prisećamo vremena kada su “9“ nosili samo odabrani.
