Niš: Dušan Janjić ternutno član BK Metalac iz Valjeva inače rodom i Smederevske Palanke jedan je od plejde mladih boksera u Srbiji pred kojim je blistava bokserska karijera. Duki kako ga polularno zovu u boksu je samo nastavak loze porodice Janjić čiji su se predci svi skoro bavili ovom plemenitom veštinom, muškog pola.

KAKO SI POČEO BAVITI SE BOKSOM ?

Priča o boksu i mojoj porodici je podugačka i trebalo bi mnogo vremena izdojiti da bi se predstavili svi moji predhodnici moje familije koji su se bavili boksom. Boksom sam počeo da se bavim sa svojih 11 godina. Moj prvi i nadam se poslednji trener je Nenad Dimitrijević u mom rodnom gradu Smederevskoj Palanci. Sa njim ću raditi dok se budem bavio boksom i nikad se neću njega odreći. Moj najveći uzor je od mnogobojnih boksera porodice Janjić stric Saša. On je ujedno poslednji bokser naše poznate bokserske porodice od koga sam mnogo naučio o boksu. U karijeri sam imao mnogo mečeva oko njih 80 ali stvrno nebih mogao da iszvojim najdaži meć. Ipak u naj svežem sećanju mom je meč na Mediteraskim igrama gde sam za protivnika za bronzanu medalju imao jakog boksera iz Egipta koga sam pobedio I osvojim bronzanu medalju. Tu sam po meni pokazao svo svoje znanje I talenat I ta medalja mi mnogo znači za nastavak moje karijere u boksu.

DALI OSTAJETE U VALJEVU ?

U planu sam da ostanem I dalje član Metalca iz Valejva ukoliko su voljni da ostanem njihov I dalje član kuba. Zasad nemam nijednu reč primedbe na njihov odnos prema neni. Izuzetno su korektni, ja se nadam da su I oni zadovoljni mojim učinkom. Jer na 10 odboksovanih mečeva devet sam pobedio. Poražen sam jedino I to nezasluženo od Gurdeljca u Loznici , gde su me sudije drastično oštetile. Ipak ja znam da sam pobedik I uvek ću biti pobednik. Prilika za to je već uskoro u Prokuplju da se ponovo susretnemo u ringu. Boksom ću se baviti sve dok imam snage za ovaj sport. Nadam se da to neće biti uskoro, već da će potrajati duže, da me posluži zdravlje I sreća u životu.

VAŠI DALJI PLANOVI U BOKSU ?

Pa sa BK Metalcem smo postali prvaci Srbije, to je najsveži uspeh. Sada mi predstoji prvenstvo ekipno držaavno u Prokuplju, gde se iskreno nadam tituli prvaka. To bi mi bilo viza za izbor repezentativaca za Evropsko prvenstvo. Na njemu bih mi bio cilj da viziram pasoš za Olipiske igre , što je san svakog sportiste pa naravno I moj.

OCENA EKIPNOG PRVENSTVA DRŽAVE ?

Ovogodišnje prvenstvo države je jako korektno. Počelo je sa dobrim bokserima. O njemu imam pozitivno mišljnje I ovo je jedan od najvećih koraka kojeg su mogli da naprave ljudi iz Bokserskog saveza Srbije na čelu sa predsednikom Nenadom Borovčaninom. Nadam se da će sva naredna prvenstva biti još kvalitetnija I da će svake godine biti sve bolje I da će se boks vratiti tamo gde mu je mesto .

PORUKA MLADIM BOKSERIMA ?

Boks je za mene plemenita veština, I mladima bih preporučio da prvo upoznaju sebe, dali mogu da se bave ovim sportom ili nemogu. Ovo nije nasilnički sport, naprotiv je užitak I prelep sport, gde možeš pokazati svoje umeće, znanje, i sve se sastoji u veštini u kojoj moraš biti najbolji. I mladi koji imaju za to sluha nebi se pokajali ako bi se odlučili da se bave ovim zaista lepim sportom.