sportski portal južne Srbije

BISER KOJI TREBA IZBRUSITI

Leskovac: Ako se dan po jutru poznaje onda je to primer super talentovanog petlića GFK Dubočice Luke Ivanovića, koji živi u Maloj Grabovnici u Velikoj Grabovnici pohađa peti razred osnovne škole a trenira u petliće GFK Dubočice. I pored tolikih obaveza Luka je svakog dana u pokretu a njegova verna senka je deda Rade, koji je njegov lični vozač, i zajedno sa njim idu krupnim koracima napred. Luka radi sa trenerom Srđanom Petkovićem, a u njegovim odsustvom tu je Dušan Savić, za koje mali Luka ima samo reči hvale i za jednog i za drugog trenera. Takođe i Luka na samom početku kaže da ima puno poverenje kako u Srđana, tako i u Dušana koji im prenose svoje znanje i koje Luka prosto upija sve ono što im se pokaže na treningu. Tako da mogu i više nego zadovoljan biti ono što sam dosad naučio od ova dva trenera oba su kvalitetni pedagozi i uče nas pored fudbala i dobrom vaspitanju, da budemo dobri đaci i poslušni, kako n atreningu tako i u školi i kući kod svojoh roditelja. Idem u peti razred OŠ Kuk Karadzić u Velikoj Grabovnici i odličan sam učenik, nastavnici kažu da sam najbolji u petom razredu, a pogotovo mi od ruke ide matematika gde sam bio na razna takmičenja i osvajao medalje. Moj uzor fudbalski je Lionil Mesi zato što brzo i dobro dribla i što je igrao u velikom klubu kakava je Barselona. Nije mi teško da dolazim redovno na treninzima jer volim fudbal i želim da se pored škole posvetim i njemu i postanem jednog dana dobar fudbaler. Da bi se bavio sportom treba da imaš srce, volju, , želju za uspehom, da voliš tu granu sporta kojoj se baviš. Baviti se sportom pre svega mi mladi se razvijamo , odričemo se loših navika, i kod nas mlade bavljenje sportom je u nama zdrav sportski duh, i preporučio bih svim mojim vršnjacima da se bave sportom. Baviti se sportom je teško i naporno ali bi im preporučio da ne odustaju od sporta kojim su počeli da se bave . I pored toga što sam u kategoriji petića mogu da primetim da imamo izvanredne uslove za treniranje i pohvalio bih pre svih predsenika kluba Dejana Savića, kao i trenere ne samo Savića i Petkovića već direktora škole Gorana Radevića koji pomno prati svakog talenta i ima na uvid svakog od nas. Na kraju bih se zahvalio mojim roditeljima ocu Marku i majci Mileni što mi omogućavaju da se bavim sportom pored školskih obaveza koje imam, a moj najbolji saradnik u svemu ovome je moj deda Rade koji me dovozi i odvozi sa svakog treninga i prati na svakoj utakmici, moja je verna senka u fudbalu rekao je na kraju mali ali vredan mlad fudbaler koji po pokretu, driblinzima podseća na Dejana Savićevića nekadašnju legendu fudbalsku i kako sam reče voleo bih da jednog dana pođe njegovim stopama.   Svim nadama o kojima smo pisali iz GFK Dubočice, pa i malom Luki na kraju u ime naj čitanijeg sportskog portala Jugsport.net želimo u daljoj fudbalskoj karijeri mnogo uspeha kao i da nastavi da bude dobar djak u školi i da jednog dana izraste u pravo fudbalko ime o kome će se čuti i pričati.