Lebane: U krugu porodice Marka Docića koga smo posetili ovih dana zatekli smo ga u dobrom raspoloženju. Spreman kao i uvek za razgovor. Ovog puta smo kompletnu njegovu ispoveset prepustili njemu, koji je bio izuzetno raspoložen i spreman za razgovor kao i uvek dosada. Spreman je da se

ponovo vrati u ring i da obara protivnike kao što je to bilo u posednjem mastupu za BK Naisus iz Niša.

O ponovnom povratku u ring Docić je počeo rečima: Pomaže Bog i pre svega poštovanje za naj čitaniji sportski portala Jugsport.net na jugoistoku Srbije, i zahvalnost za detaljno praćenje moje bokserske karijere . Oslovili me čitaoci kao invalidskog sportiste ili boksera nije bitno, hteo sam najpre da se oglasim povodom povrede koja me je bila zadesila na poslednjem meču 23 decembra 2024 godine i Ligi Srbije gde sam boksovao za BK Naisus iz Niša, sa kojim već godinama unazad sarađujem a u pitanju je curenje diska C.-5 , C- 6 i C -7 sa curenjem sa nagnječenjem kičmene moždine što me je dostojno paralizovalo na nekih mesec ipo do dva.

Bolove sam bukvalno trpeo odmah znači odmah posle meča kad je došlo do hlađenje tela, a radi se u Ligaškom meču protiv boksera koji je tek bio napunio 18 godina , to su bila neka nova pravila izmenjena u ligi od strane Bokserskog saveza gde smo i mi kao stariji seniori morali da nosimo kacige, pošto smo boksovali sa bokserima koji su napunili tek 18 godina. Tako mislim po meni da je to bezazleno zato što i on je imao 18 godina , ja 26 godina, u tom trenutku nije ni bitno. Poenta je u tome što retko koji bokser radi čak i sparing sa kacigom, a tek meč a pogotovo meč sa kacigama koje su krute i sa kojima se teško diše.

Ja sam imao problem asa disanjem nisam mogao da prikažem svoju pravu boksersku sliku, čak sam dobio udarac laktom u predelu vrata, u tom trenutku samo mi je ruka pala dole, međutim kako je telo bilo zagrejano ja sam samo nastavio i to je sreća u nesreći što seto desilo u trećoj rundi . Već dva dana kasnije tačnije 25 decembra sam otišao kod lekara jer su bolovi bili nenormalni, i išli smo bukvalno kod svakog lekara specijaliste u Srbiji za kojeg smo čuli, nismo pitali za cenu samo da meni bude bolje. Od besa i bola meni su više puta suze polazile na očima, kao i od nemoći jer nije postojala položaj tela da ja nisam osećao bol.

Znači samo je posotojala ta solucija da me je bolelo manje ili više. Ja sam samim tim bio paralizovan, taman posla da se bavim sportom već i da funkionišem kao normalan čovek ili osoba u životu normalnom. Onda smo posle izvesnog vremena naišli na najzad pravu dijagnozu i pravu terapiju koju sam koristio. U pitanju je bila neka nenormalna doza lekova nije ni bitno. Ja mislim da sam za mesec ipo dana po nekoj mojoj proceni primio preko 80 injekcija. To je izuzetno veliki broj i izuzetno jake inekcije koje su prepisivali doktori ništa nisam radio na svoju ruku. Međutim kada je meni postalo bolje, počeo sam da funkcionišem kao normalna osoba. Bio sam baš u nekom periodu teško u glavi i počeli su odmah neki kometari i ja kada sam saznao da posle mesec dana nemogu da se vratim u ring, što mi je bilo tada rečeno. Tada sam čuo i negativne komentare mislim i nije me baš doticalo to ali vremenom kako se pričalo o tome i da su se iznosile neke neistine da sam ja  folirant kako ja izmišljam povrede , i samo im mogu da tim istim ljudima javno poručim da čak i njim ane želim ono što se dogodilo meni i što sam preživeo tih mesec dana. Iskreno što bih rekao ni najvećem neprijatelju ne bih poželeo da doživi i iskusi onu bol koju sam preživeo.

A to samo znamo ja i moja porodica koji su uvek pa i ovog puta bili uz mene. E kada sam sasvim slučajno saznao za jednu drugačiju vrstu lečenja da kažem upitanju je Akopultura  doktora neću da imenujem zato što čovek ne želi opšte da se eksponira, s tim što on zna to je njemu dar od Boga i to zna i to radi.Otišao sam sa jednim prijateljem kod tog lekara ne za mene već za tog prijatelja. Mene je taj doktor upitao zašto ja sedim tako krivo. Ja mu ispričam moju situaciju koju sam predhodno već objasnio moj emuk ei probleme, reko sam mu da od sporta nem više ništa , proces oporavka je baš dug period, .i on mi je rekao da se skinem i da legnem na krevet. Ja tog trenutka  nisam mogao da okrenem vrat odnosno glavu više od 80 posto u desnu stranu. Ta njegova terapija trajala je 25 minuta, i kada sam ustao sa onog stola ili kreveta kako god hoćete, bolelo me je izuzetno mnogo, ja sam mogao glavu da okrenem potpuno u desnoj strani posle samo jedne terapije. I on mi je preporučio da ja mogu slobodno da nastavim da se bavim sportom da sam ja otišao istog trenutka posle povrede da sam znao kao što nisam. Ja bih posle njegove terapije možda mogao odmah da krenem sa sportom zato što 90 posto ljudi na svetu imaju diskoherniju.

Meni nije bilo to Bogom nego je viša sila , odnosno udarac za vreme meča, ali rezultat je isti znači nije bitno dali je udarac ili nešto drugo iscurelo je iz disk ali to se saniralo ja sam imao problem sa desnom stranom tela. To je sve bilo od čekanja tih lekova i sve ostalog, meni se javila blaga distrofija mišića na desnoj ruci i samim tim je bio potisnut i nerv. Ali po nekoj mojoj logici da ja te mišiće ponovo aktiviram. Da se taj taj nerv odlepi od toga i da funkcioniše normalno. Posle te sejanse ja sam naravno po upustvu doktora nastavio da radim kako on meni kaže, i već posle mesec dana ja sam bio vidno znatno boljeg zdravstvenog stanja. Nije bitno da ja i sad krenem sa treninzima što ništa nije nemoguće, zato što je meni čovek vratio nadu u sport i u život, i u tom trenutku je nestala ta depresija u meni što se tiče sporta. Jer ja sam u meni sportista i ja nemogu bez toga ja to osećam, to mi samo telo traži, i da se ja sada ponovo vratim dali su to protivnici od prošlu godinu ili da su neki novi ili su ljudi koji su bukvalno lajali o tome kako sam ja folirant i ja sam to mogu da poručim da bi ponovo pobedio u ringu sve isto, znači opšte ne sumnjam u svoju mentalnu snagu u svoju mentalnu spremnost.

Po meni je psiha što održava svakog sportistu, ne samo boksera, i to je ustvari po meni ključni rezultat svega toga. Što se tiče same karijere pre možda tri meseca sam dobio jednu ponudu  od jednog čoveka odnosno borca, ali ne u boksu nego u jednom drugom sportu, i nismo želeli da se oglašavamo  povodom te ponude, zato što ništa nije bilo sigurno: I onda su pre mesec dana poništili tu ponudu, i neću da imenujem tog čoveka koji je dosta popularan u tom sportu, zato što su odlučili da do te borbe ne dođe zato i mislim da nema potrebe da pominjem niti tu osobu niti o kakvoj je reč ponuda.Ali što se tiče dalje karijere tu je porodica koja me podržava kao i sve ove godine, tu je žena koju volim i koja mi je podrška u svemu ovome što radim, dali je boks ili posao ili bilo šta već, za koju mislim da mi je poslao sam Bog da smirim moju ludu glavu, i da sve bude opet kao treba i da s verom u Boga biće sve kako treba. Tu smo da radimo da se borimo za sve, da razmišljamo zajedno i da čekamo rezultat.

Na kratko sam zaustavio Docića pitanjem prateći vašu karijeru dali je uzrok povreda po vama u ringu vaše fer plej ponašanje i maksimalno uvažavanje protivnika. Dali treba biti malo bukvalno rečeno bezobrazniji takmac u rigu Docić je odgovorio: To je nekako zaista gorka ali istinita vaša konstatacija jer ste i vi sami vrsni poznavalac bokserskih prilika i dobro ste zapazili. Jer ja  bukvalno od 2018 godine ja nisam mogao ne smetano da nastavim svoju karijeru, pogotovu što je ovo sport gde često dolazi do povreda tokom borbe, da bi se dokazali i bili bolji od svog rivala, a samim tim što sam u ovu godinu da kažem doslovno ušao iskrivljen, to je dosta velika sabotaža i mislim da je kada se god ja pripremam za neki meč ja sam uvek spreman psihički da ako dođe do povrede to je dolazilo uvek do toga, to je znači da je bilo ono kao da je neminovno.

Dešavalo mi se da se dan pre meča povredim dali je bio u pitanju zglob ili nešto drugo to mi se dešavalo samo nekoliko sati pre meča. Ipak sam psihički i tada spreman da izađem na ring, da pokažem šta znam jer ne želim da mi bilo šta propada, pogotovo kada nemate neki kontinuitet mečeva, kao što ja nisam imao protekle dve godine. Dok recimo prošle godine sam imao 8 mečeva i od kojih sam svih 8 pobedio, i od tih možda su čak 4 bila sa povredama. Jedan znam da sam boksovao pod temperaturom , otprilike prvi ili drugi meč po redu, a baš retko da izađem baš ono čist sto posto siguran u sebe, mora uvek da se nešto desi ali hvala Bogu nastavljamo dalje. U nastavku karijere iskreno ako odlučim da se vratim, a naravno u planu sam planiram da se vratim u profesionalnim borbama. Više ne želim Olipijski sport potrudio sam se išao dva puta na tu Olipijadu, nije mi uspelo, a što se tiče povreda  tu sam da se samo molim Bogu da ih ne bude. Borim se u teškoj kategoriji tu su udarci teški a ponovo se molim Bogu ako dođe do nekih povreda da budu što blaže rekao je na kraju našeg razgovora nekadašnji repenzentativac Srbije Marko Docić.