DARKO STOŠIĆ NASLEDIO I TRAKU I GOL OD KOCIĆA: Znači mi poverenje trenera i uprave, velika je čast biti prvi među odabranima!

NIŠ – Prolazi Želja ove godine kroz turbulentan period, mnogo se kadrovskih promena desilo u proteklih nekoliko meseci, od uprave do igrača svi su jedan za drugim napuštali ”brod koji tone”. Jedan od retkih koji su ostali i pokušavaju da nekako brodu obezbede mirnija mora za plovidbe je – Darko Stošić (21) (uz njega i pivotmen, Vladimir Ristić) , nova-stara ”jedinica” Želje i njen novi kapiten. Ovaj rođeni Prokupčanin, traku i ponovno prvo mesto među stativama nasledio je od veterana rukometne igre Miroslava Kocića, a kako kaže, naš sagovornik, takvo breme nije ni malo lako.
Velika je odgovornost biti kapiten Železničara, pogotov posle svih koji su nosili traku Želje kroz njegovu istoriju. Posebnu težinu ima kad je nasleđuješ od igrača renomea Miroslava Kocića. Svakako da u tom slučaju postoji mali pritisak, ali to su sve stvari zbog kojih se mi svi bavimo sportom. – uvodi nas u razgovor Stošić.
Želja trenutno u periodu tranzicije nema baš neke pohvalne rezultate, ali kako kaže Darko Stošić, klub se trudi da stane na zdrave noge i nada se da će u tome uspeti.

Stošić u akciji / foto: D. S. instagram

Svakako da se klub ove sezone odlučio na svoj omladinski pogon i najmlađa smo ekipa u ligi. Sve to ima svoje prednosti i mane. Smatram da mojim saigračima fali malo iskustva i da ćemo iz utakmice u utakmicu biti sve bolji i bolji, dostojni imena i grba koje branimo. Primarni cilj u ovom trenutku jeste opstanak u elitnom rangu. 
Svoju igračku ekspanziju Stošić je doživeo kada je na kormilu Topličanina iz Prokuplja bio Miroslav Đorđević. Tada je Stošić izdanjima u klubu sa Toplice kao 16-godišnjak zadužio prvo reprezentativni dres a onda i kasnije, kada je napunio 18, zadužio i dres Železničara, pa od tada sa ekipom sa Čaira prolazi i dobro i loše stojički, i izdignuta čela. Zbog toga je i verovatno odluka kormilarskog trojca Železničara Đorđević – Petković – Gajić bila da baš mlađani Stošić ponese traku.
To je jedna velika čast. Pogotovo što sam je dobio od trenera Đorđevića s kojim sam sarađivao još u Topličaninu. Svakako ne sme da izostavim zasluge i trenera golmana Ivana Gajića koji me svakodnevno sprema za izazove i na terenu i van njega. A tu je i Žarko Petković sa kojim sam jedno vreme u Topličaninu delio svlačionicu i znam o kakvom rukometnom znalcu je reč. Drago mi je što su u meni videli to i trudiću se da opravdam zvanje kapitena. – objašnjava Stošić i dodaje da se njegovi lični ciljevi ne razlikuju puno od ekipnih. – Što se mojih ličnih ciljeva tiče, cilj mi je da idemo od utakmice do utakmice, korak po korak. Moramo da steknemo kontinuitet malo ekipnog iskustva i da do kraja budemo fokusirani na svoj cilj, a on je jasan. Ovo je veliki klub, uvek će Želja biti Želja i smatram da će se uskoro vratiti tamo gde treba. – završava razgovor sa nama Darko Stošić, kapiten Nišlija.
Železničar nije baš najsjanije počeo sezonu od starta, računajući i evropske utakmice na svima su poraženi, u nekima čak i ubedljivo, koliko će mladost doneti a koliko oduzeti rukometnom Nišu ostaje da vidimo. U klubu su svi optimistični, dok teren govori drugačije. Ali sigurno je da ceo kolektiv okupljen oko Želje na čelu sa predsednikom Slobodanom Milosavljevićem – Cobijem i sekretarom Vladanom Mitićem, očekuje ni malo lak i zahvalan posao kada je očuvanje brenda kakav je Železničar na jugu i celoj rukometnoj Srbiji, ali svakako južnjaci po nekoj prirodi stvari su naviknuti da budu najbolji onda kad je ”gusto”, te tako neće nas iznenaditi ako Želja uspe i posle svega da se uzdigne iz pepela poput Feniksa.