Na izgleda miran, tih, vedog pogleda. Međutim na fudbalskoim terenu Marko je prava radilica. Igrač koji ne staje čitavog topka utakmice. Izlazak na teren za njega je nešto posebno. Potpuno je usmeren događanjima na terenu i za njega je to nešto posebno, ono što voli i radi srcem. Takav je i na treningu, uvek prvi, vredan , radan i za njega nema šta nemože da uradi ili da mu je nešto teško.
To je ono što bi se moglo reći na početku za ovog 11–godišnjeg mladog i super taletovanog fudbalera Niškog FK Reala čiji je predsednik kluba poznato ime našeg fudbala Goran Stoiljković ujedno i osnivač ovog mladog fudbalkog kolektiva iz Niša.
Prve korake Marko je načinio oktrobra 2016 godine u Radničkom iz Niša da bi posle godinu dana se odlučio da promeni sredinu i pristupi sadašnjem klubu FK Realu , gde izuzetno dobro se radi i niednog trenutka se nije pokajo gde je sada. U početku je igrao kao napadač i bio izizetno precizan. Postigao je dosta golova. Međutim u poslednje vreme zbog svojetelesne građe, posedovanej visine i brzine u baratanju loptom, a po savetu trenera preselio se na pozicij desnog štopera i to mesto mu odgovara. Pokazalo se da je to prava pozicija za njega.
Fudbal je ono što najviše volim da radim, naravno posle školske obaveze koje imam u školi kaže na početku Marko Igić fubdalska nada koja mnogo obećava i nastavlja: Moji uzori su Nemanja Vidić i Serhio Ramos čije me igre oduševljavaju i želeo bih da jednog dana krenem njihovim stopama. Odigrao sam dosad možda oko 150 što prijateljskih , što zvaničnih utakmica za svoj klub. Najdraža mi je bila pobeda nad Galatasarajom iz Turske na turniru u Bugarskoj odnosno Banskom.
Ako bih trebao da se nekom zahvalim na početku moje fudbalske karijere to su pre svih predsednik kluba Goran Stoiljković, trener Milan Savić od koga imam veliku podršku za vreme igre. Tu su i moji roditelji, posebno otac Srđan koji me bukvano prati na svakoj utakmici i uvek je uz mene i kad mi ide dobro i kad se nekad podbaci na utakmci. Ma da je uglavnom sve dobro, trudim se da pružim svoj maksimum na svakoj utakmci. Takođe imam odlične odnose kako sa klupskim drugovima u klubu tako i školskih u školi. To me čini nekako stabilnijim kao sportistu i mnogo lakše podnosim sve obaveze koje imam, bilo to kao fudbaler ili van toga u krugu porodice ili u školi.
Za sad Marko može da se pohavli da je sa svojim klupskim drugovima prošle godine bio drugi u Ciciban ligi. Ove takmičarske 2017/18 su osvojili prvo mesto. On je deo tog uspeha, igrao je na svakoj utakmci i bio jedan od najboljih u timu. Ma da je u svojoj kategoriji jedan od najboljih , treneri se ne libe da često nastupa sa starioj generacijom od njegove i tu je takođe primetan kao super taletovani fudbaler o kome će se jednog dana čuti mnogo lepe reči na njegov račun.
