KURŠUMLIJA / NIŠ – Danas je u Beogradu u 17. kolu niški Mašinac slavio protiv Crvene zvezde sa 1:2 (0:0). Čovek odluke na današnjem meču bila je mlada kuršumličanka Isidora Vučković (22) koja je u igru ušla u drugom delu i već u 76. minutu rešila pitanje pobednika sa dva pogotka. Tim povodom a i zbog svega što je do sada u karijeri postigla mi smo danas razgovarali sa Isidorom, praveći osvrt na njenu dosadašnju karijeru, trenutnu sezonu i planove za budućnost.
Kako nam kaže u uvodnom delu razgovora današnji meč je od nje i njene ekipe bio dobro pripremljen i znale su šta ih očekuje u Beogradu.

– Današnja utakmica je bila sama po sebi zahtevna jer smo igrali sa ekipom koja je uvek dobro pripremljena za meč. Unapred smo se pripremali i analizirali protivnika, bile smo fokusirane od samog početka, tako da i rezultat nije izostao na kraju. Mučila me je povreda proteklih mesec dana, nisam bila maksimalno pripremljena za meč, bila fokusirana na svoj zadatak, ali uvek može bolje. Golove posvećujem svojoj porodici, koja je uvek bila uz mene, od samog početka. – skromna je u izjavi Isidora.
Njen fudbalski put počeo je u njenoj trećoj godini, u rodnoj Kuršumliji, a ova mlada devojka, inače studentkinja treće godine Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Nišu, kaže da je najveći “krivac“ za njenu ljubav prema fudbalu njen otac.
– Ljubav prema fudbalu rodila se jos u trećoj godini. Moj tata je bio fudbaler, a karijeru je nastavio tako što je postao trener u Kuršumliji. Uz njega sam zavolela fudbal. Zajedno sa mamom, bili su mi posvećeni od samog početka, znali su čak i na trčanje da idu sa mnom. – otkriva 22-godišnja fudbalerka.
Podrška na njenom fudbalskom putu nije izostajala ni od prijatelja, jer kako kaže Isidora drugarice joj nisu zamerile nikada što je lutkice zamenila loptom i treninzima, već su je maksimalno podržale.
– Što se tiče mojih drugarica nikada me nisu kritikovale u vezi fudbala, uvek sam imala njihovu punu podršku. Mogu reći da sam nailazila na kritike od ljudi koji čuju da igram fudbal, a ne poznaju me, ali što se tice meni bliskih ljudi uvek su bili uz mene.
Pored bravura na terenu, Isidora je i uspešan student, a profesionalne i studentske obaveze kaže da uspeva da uskladi nekako, mada, kako nam objašnjava nekada nije ni malo lako. U Mašincu trenutno igra na poziciji bočnog napadača, a po potrebi može da odigra u defanzivi i štopera i beka.
– Trenutno sam na poziciji bočnog napadača, ali po potrebi igram štopera i beka. Svidja mi se stil igre fudbalerke Alex Morgan koja je u Americi. – i dodaje da se na terenu najbolje slaže sa kapitenkom Mašinca. – Sa svima dobro saradjujem. Generalno smo dobar kolektiv i slažemo se, najviše mi prija igra Milice Stanković, našeg kapitena.
Zanimljivo da se Isidora pre fudbala bavila karateom, a jedan period uporedo trenirala oba sporta. Takođe, treba istaći i to da je u karateu bila prvakinja jugoistočne Srbije.

A pre Mašinac trejsa Isidora je branila dres kuršumlijskog ŽFK Kolibrija u kome joj je trener jedno vreme bio i njen otac. Kako kaže, i danas prati svoj klub i veliki je navijač istog.
– U Kuršumliji sam načilina svoje prve korake u ŽFK Kolibri, i posebno sam vezana za taj klub jer se nalazi u mom rodnom gradu. Kad god mi obaveze dozvole pratim njihove utakmice i radujem se njihovim pobedama.
Pored toga što je uspešna u zelenom dresu Mašinca, Isidoru sve češće viđamo i u onom za svakog sportistu najbitnijem i najlepšem dresu reprezentacije. Vučkovićeva je već par puta oblačila dres A selekcije a kako kaže svaki put joj to predstavlja čast i imperativ.
– Svakome je san da zaigra za reprezentaciju. Smatram da moram još mnogo da radim na sebi da bih bila na nivou na kom su devojke koje igraju u reprezentaciji sa mnom. Kada sam dobila prvi poziv, bila sam presrećna, taj osećaj treba svaka mlada igračica da doživi.
Na kraju dotakli smo se i planova za budućnost, a što se njih tiče mlada fudbalerka je jasna i izričita u vezi dalje karijere.
– Za sada sam u Nišu, ne volim toliko unapred da planiram jer se nikada ne zna šta nas čeka. Planove imam za inostranstvo, ali dok sam u Mašincu ne želim da razmišljam o tome. – objašnjava nam Isidora.
Da se upornost isplati Isidora je jasan pokazatelj. Za vrlo kratak period prošla je put od fudbalerke lokalnog kluba do uzdanice jednog od najboljih klubova u zemlji i dresa sa državnim grbom. Pred Isidorom je sigurno svetla budućnost, a na njoj je kao da i do sad vredno i naporno radi. Uspesi će kao nagrada za sve prethodno, već doći.