”Dres sa debija u Zvezdi pokloniću majci, to će biti naša zajednička pobeda! ”

O uspesima sportista poteklih sa teritorije opštine Doljevac svetska javnost je odavno upoznata, Sava Ranđelović u vaterpolu, Vasilije Micić u košarci i Nikola Stojiljković u fudbalu na najlepši mogući način pronose sliku Doljevca kroz svet. A upravo u ovom poslednje navedenom sportu, Doljevac i okolina imaće prilike da se u budućnosti diče novim virtuozom srpskog fudbala koji posle decenije stasavanja na Čairu, kraj Nišave, svoj fudbalski put krči u dresu beogradskih crveno – belih.
Ilija Stojančić rođen 15.03.2001. iz Čapljinca u opštini Doljevac, trenutno igra u filijali Crvene Zvezde, Grafičaru, mirno i strpljivo čeka svoju šansu u dresu najvećeg srpskog kluba, sa kojim poslednjih dana prethodne godine potpisao ugovor do 2022. Inače, Stojančić je reprezentitativac Srbije do 17 godina.
Ilija je izašao u susret našoj ekipi i razgovarao sa nama o dosadašnjoj karijeri i planovima za budućnost.

Nedavno si sa Crveno-belima potpisao profesionalni ugovor do 2022. godine. Šta su ti prvi planovi za seniorski tim?

IS: U fudbalu ne možeš da praviš planove. Možeš samo svojom igrom i trudom da zaslužiš mesto u timu. Time se vodim od svojih prvih fudbalskih koraka. Svakako bih najviše voleo da što pre zabeležim svoje prve minute u prvom timu i tako ostvarim svoj dečački san. Ali, kao što rekoh, ne planiram, već vredno treniram i čekam svoju šansu.

Imajući u vidu da si iz jedne male sredine, koliko je teško breme „Zvezdinog klinca iz Doljevca“ ?

IS: Mala sredina te uči da ostaneš skroman i budeš vredan. Ali i da se ne zadovoljavaš time što ona nudi, već da postavljaš veće ciljeve i da težiš ka tome. Uostalom, iz malih sredina potekli su najveći Zvezdini igrači, tako da se nadam da ću i ja ispričati jednog dana svoju priču.

Pre tebe je još jedan igrač iz Doljevca oblačio crveno-beli dres, a to je Nikola Stojiljković. Kako vidiš činjenicu da Doljevac u nekoliko poslednjih godina daje uspešne sportiste ( Vasilije Micić, Sava Ranđelović, Nikola Stojiljković) U čemu je tajna?

IS: Da se vratim onda na prethodno pitanje. Tajna je upravo u maloj sredini koja te nauči da vredno treniraš i gradiš svoj put. I da onda, kada u toj sredini dostigneš maksimum, kreneš dalje. Tamo gde najbolji iz svih sredina postaju veliki. A Doljevac jeste poseban, ne samo zbog fudbalera, već zbog šampiona iz svih sportskih disciplina.

Da li si često u rodnom Čapljincu i šta ti najviše nedostaje iz tvog kraja?

IS: Kod kuće sam onoliko koliko mi profesionalne obaveze dozvoljavaju. Najviše volim da slobodno vreme provodim sa porodicom, ali to je svakako normalno. Nisam nostalgičan, ovaj posao te ojača i naučiš tako da živiš.

Tvoja najveća podrška je?

IS: Porodica je temelj svega. Ja ne bih ni bio ovde gde sam sada da me roditelji i sestra nisu podržavali. Svakako su podrška i moji prijatelji koji su razumeli zašto me nekada nije bilo na proslavama i rođendanima, i nikada mi to nisu uzeli za zlo. Podrška su i prijatelji iz sveta sporta, jer je njihova priča slična mojoj.

Saigrač iz sadašnje generacije koji će biti svetska zvezda i zašto?

IS: Ako baš moram da se odlučim i nekoga izdvojim neka to bude Aleksa Terzić. To je igrač koji pametno koristi sve svoje šanse, i mislim da je napravio veliki korak u svojoj karijeri. Otišao je u Fiorentinu, i siguran sam da će odatle od njega samo dobre vesti da dolaze.

Stojančić na meču sa PSŽ-om / foto: Ilija Stojančić priv. arhiva

Šta je ono što te kod tebe nervira, a šta voliš kod sebe?

IS: Nikako da naučim da budem strpljiv, često brzam i svestan sam da grešim. Sa druge strane, volim što sam svestan svojih grešaka, jer igrač samo tako može da napreduje. I volim što sam već prepoznatljiv po tehnici, i želja mi je da je podignem na najveći mogući nivo.

U igri mi je zaštitni znak…? A najveća mana mi je?

IS: To što posle greške ne padam, već nastavljam dalje, smatram svojim zaštitnim znakom. Iz takvih grešaka se uči i gore pomenuta tehnika dovodi na viši nivo. I kao što sam rekao, mana mi je ta nestrpljivost, zbog koje se greške dešavaju. Ali, ko radi taj i greši, a ko želi da daje golove, jednostavno nekada i promaši. Lopta je okrugla!

Kome ćeš pokloniti dres sa debija u Crveno-belom dresu?

IS: Majci, naravno. Ona je verovala u mene, bila tu i kada je bilo dobro i kada je bilo manje dobro. Od samog početka bila je ne samo vetar u leđa već sve što majka treba da bude detetu kada ono ostvaruje svoj san. Taj dres predstavljaće našu zajedničku pobedu.

Mlađanog Stojančića svi ljubitelji su mogli videti jesenas u omladinskoj ligi šampiona gde je vodio žestoke duele na sredini terena sa vršnjacima iz Napolija, Liverpula i PSŽ-a, u kojima je bio jedan od najboljih, te tako neće čuditi kada Stojančić bude punio novinske stubce svojim uspesima.

Interesantno je da pojedini mediji Stojančića nazivaju noviim Piksijem,a s obzirom da je taj nadimak zaradio još na ”Čairu” sa 12 godina, ne bi nas iznenadilo da dosegne fudbalske visine mnogo poznatijeg sugrađanina.