NIŠ – U okviru priprema za nastavak prolećnog dela prvenstva u ARKUS rukometnoj ligi, rukometni klub Železničar krenuo je sa pripremama trećeg januarskog dana, pod budnim okom stratega Đorđa Teodorovića. Iskusni Šapčanin je u razgovoru za naš sajt govorio o Želji, Nišu, životu i rukometu u Norveškoj i Nemačkoj kao i o aktuelnom prvenstvu Evrope u rukometu.
Želja koja trenutno zauzima drugo mesto u domaćem šampionatu, krenula je punom parom a Teodorović  kaže da od samog starta želi da rastereti igrače pritiska, ne želeći da im nameće ni on a ni mediji rezultatski ultimatum.
– Pre početka sezone nije nam cilj bio povratak u SEHA ligu. Svi smo bili realni, zatekli neko stanje koje nije bilo dobro, tako da smo skupili sve snage i krenuli polako da gradimo ekipu koja iz nedelje u nedelju napreduje. U početku smo se mučili gotovo sa svima, međutim dobrim, kontinuiranim radom i slogom u klubu, kao i planom koji je bio realan došli smo u situaciju da u ovom trenutku zauzimamo vicešampionsku poziciju.
Četrdesetsedmogodišnji stručnjak naglašava da ipak ova druga pozicija trenutno ništa ne garantuje, već da je ona samo dobra podloga za predstojeći plej-of po završetku sezone, u kome svi imaju jednake šanse. A Teodorović ističe da želi da njegova ekipa bude izvan tih spekulacija o napadu na SEHA ligu i titulu želeći maksimalno da zaštiti svoje pulene od toga, kako bi se oni nesmetano posvetili predanom radu.
Komentarišući stanje zatečeno na početku sezone, naš sagovornik se osvrnuo i na proslosezonski roster Želje upoređujući ga sa sadašnjim.
– Želja je prošle godine imala jako kvalitetan sastav, za najveće domete. I kada iz tog sastava ode 9 igrača, koji su bili značajni to je jak udarac, ali i ti momci koji su ostali poseduju jak kvalitet. U nekim našim razmišljanjima mi smo se nadali da ti igrači mogu svojim kvalitetom da pruže dobre partije. Uz priključenje mladih talenata kao što su braća Radivojević, i davanja velike odgovornosti Veljku Stanojeviću pokazalo se da smo bili u pravu, ostvarili smo se na terenu i dokazali smo da imamo kvalitet. – i dodaje, da se danas za razliku od prethodnih godina, iskusni i kvalitetni igrači nude Železničaru, te da će tako ukoliko se sve kockice slože niška dizelka ojačati svoj roster.
– Želja je ozbiljan klub, koji ovoga trenutka ne želi da svojim redovima priključi nekog igrača koji ne bi bio ekonomski pokriven, kao što je bilo slučajeva ranije. Mi to ove godine nećemo da radimo. Onog momenta kada klub bude rešio da dovede pojačanje to će se desiti. Ono što je dobro po nas jeste da renomirani igrači u srpskom rukometu kucaju na naša vrata. Mali je skup ljudi koji se bavi rukometom u Srbiji i dobar glas daleko se čuje, tako da ovo što mi radimo u Nišu, pročulo se po svim klubovima, te tako u ovom trenutku imamo veliki izbor igrača koje možemo dovesti.  – objašnjava Teodorović.
Spoj mladosti i iskustva na primeru Železničara za sada daje rezultate a kako otkriva strateg Nišlija, Želja će se u budućnosti bazirati na sopstvenoj proizvodnji igrača.
– Gledam realno na stanje u srpskom rukometu i neki drugačiji put bio bi nerealan. Bilo je lepo ono što je Želja sanjao prošlu sezonu, i ljudi su pokušavali da naprave neki brend koji bi Srbiju predstavljao na najvišem nivou, međutim to iziskuje dosta para, a naši klubovi su siromašni za tako nešto. Tako da se mora  okrenuti pravljenju igrača, a Niš je poznat po tome, jer su ovde uvek stasavali kvalitetni igrači.
Već smo napomenuli nekoliko imena, da dodamo i da je golman Darko Stošić juniorski reprezentativac, na širem spisku kadeta je i Andrej Ačković koji priključeno radi sa prvom ekipom. Luka Potkonjak je od početka sezone tu, tako da ima mnogo mladih igrača koji stiču iskustvo ove sezone.
Kako nam otkriva dolazak u Železničar je  pozitivno uticao na njega, jer kako kaže uz Metaloplastiku to je renomirani  klub iz njegovog detinjstva I mladosti, i evocira uspomene na  čuvene utakmice Želje i Metaloplastike u Šapcu.
– Smeta mi samo to iskustvo iz Norveške da bih leteo od sreće. Kada u životu dobiješ priliku da budeš prvo trener Metaloplastike pa onda Železničara to čoveku mora da godi. Nisam poznavao jug Srbije, i posle ovog perioda imam pozitivno mišljenje. Ovde ljudi nekako imaju dušu. Zasitio sam se tih 23 godina na Zapadu hladnoće i bilo mi je potrebno da doživim ove naše južnjake. Ja uživam u Nišu.  – kroz osmeh nam priča Đorđe Teodorović i dodaje: Ponavljam, meni smeta to iskustvo sa zapada da bi mi ovde što se tiče rukometa bilo sve taman, ali to nije tako. Lepo je to što Želja i Dubočica rade, i već stasavaju u ozbiljne klubove, ali nam je ipak stanje u klubovima jako teško. Ograničeni smo i novcem i kapacitetom i mogućnošću razvoja igrača, ali nema predaje mora se raditi! – iskren je ovaj 47-godišnji Šapčanin.
Teodorović je inače i trener kadetske reprezentacije Srbije, čiju okosnicu čini čak šestorica momaka sa juga Srbije, na pitanje šta je to što ih je odvelo “preko bare“ u 15-16 godina, a nije ih zadržalo na jugu, Teodorović objašnjava:

–  Upravo ono što sam malo pre pominjao, klubovi nemaju novca. A to je malo širi problem zato nam je rukomet tu gde jeste. Treba se pozabaviti  problematikom da bi se došlo do odgovora. Lepo je da imamo talenata i činjenica je da je generacija 2002/03 jako talentovana. Ja se ne plašim za srpski rukomet što se talenata tiče, ostaje jedino čežnja za nekim ozbiljnijim radom. Mi se ne organizujemo na vreme, čekamo zadnji čas da krenemo i onda kad dođemo na neko takmičenje shvatimo da smo trebali to mnogo ranije, i onda dolaze one naše priče “mi smo bolji al’ nas ovi dobiše“ . 
U razgovoru osvrćući se na nedavno završeno prvenstvo Evrope i neslavnu epizodu pulena Nenada Peruničića, Teodorović kaže da nema dilemu u čemu leži problem.
– Tu je problem u organizaciji. Imao sam sreću da tri puta u Norveškoj kao menadžer kluba učestvujem u spašavanju velikih klubova, i to su komplikovani procesi. Rade se duboke analize, i na stručan način. Ekonomiju treba prepustiti ekonomistima, sport sportistima i onda kada vidimo gde škripi prave se zdravi programi. Kod nas kada dođe do realizacije takvih programa mi nemamo disciplinu sprovođenja istih. Kada bismo imali tu disciplinu onda bismo mogli da pričamo o povratku srpskog rukometa tamo gde mu je i mesto.
Na samom kraju razgovora ponovo vraćajući se na Želju, Teodorović kaže da Želja ima mnoštvo stvari koje je izdvajaju od drugih klubova, i zbog kojih je Želja, Želja.
– Železničar ima mnogo prednosti. Gradska struktura vlasti ulaže, za srpske uslove, mnogo u sport. To je jaka podrška koju mnogi rukometni klubovi u drugim gradovima nemaju. Zatim imamo “Čair“ koji nijedan drugi grad u Srbiji nema, i po uslovima za trening i rad to je na nivou nekog evropskog kluba. Tradiciju kluba koja traje čak 70 godina. I na kraju, kada kažete Železničar, pomislite na Tutu Živkovića koga nijedan klub u Srbiji nema. Ljudi ovde vole i jako dobro poznaju rukomet, zato ovde ne možete kao trener prodavati maglu, jer publika to prepozna.– ističe Teodorović, završavajući razgovor.

Inače Železničar je u prvoj proveri pred nastavak prvenstva savladao ekipu Radničkog iz Kragujevca rezultatom 40:23

Foto: N. Tonić