Bog mi podario talenat

HARIS ASANOVIĆ, KARATE MAJSTOR, ZASENIO AUSTRIJANCE

U Novom Pazaru, gradu koji je ponos čitavog Sandžaka sport je oduvek bio vrlo uvažen, za sve mlade ljude koji žive u njemu. Prodefilovalo je mnogih majstora u svim sportskim granama. Poznavocima sportskih prilika imena recimo fudbalera Bajra Župića, Ismeta Ugljanina, koji su igrajući za Fk Partizan proneli slavu ovog dela Srbije. Zatim recimo Miralim Hukić, bokserski imenovan kao Mark Kuk bokser, pa recimo atletičari i atletičarke iz ove sredine na daleko su sa velikim uspehm repezenotovali svoj kraj.

Jedan među njima je, što bi se ono reklo iz senke karate majstor Haris Asanović, trideseogodišnji Novopazarac koji je svojim rezultatima postignutim u karate sportu i to uglavnom borbama, takođe bi se sa pravom mogao svrstati u pjejdu zaslužnih sportista Novog Pazara. Kratak njegov i moj boravak u Novom Pazaru, povodom njihovog praznika Kurjan Bajrama iskoristili smo priliku da specijano za naš portal popričano na temu karate sporta, kao I njegovo viđenje u njemu.

Kako ste počeli da se bavite karate sportom?

Bilo je to otprilike davne 1996 godine kao i sva deca moje generacija, takođe i ja gledajući filmove od Brus Lija , koji su u to vreme bili izuzetno popularni. Prvo sam počeo da vežbam samostalno kući. Privuko mi je pažnju i jednostavno sam u to vreme shvatio da je to sport za mene, što se pokazalo da sam bio upravu. Prve korake sam načinio u karte klubu „ Novi Pazar“ u njemu sam ostao sve do mog odlaska za Austriju na privremenom radu. Prvi trener mi je bio i jedini u Srbiji Husnija Klemente. Reć je pre svega o velikom čoveku sa ljudskim vrlinama, kao i jedan od najvećih karate majstora kojeg sam upoznao u mom dosadašnjem bavljenu ovim sportom. Od njega sam sve ono što je dobro u sportu naučio.

Kakvi su vaši uspesi bili dok ste bili u Srbiji?

Što se tiče takmičarskog dela na bilo kom prvenstvu ili Kup takičenju bilo to u centralnoj, južnoj, zapadnoj ili istočnoj Srbiji osvajao sam uvek prva mesta, ređi je bio slučaj da sam se zadovoljavao srebrnim ili bronzanim oldičjem. Što se tiče nastupa ma Balkanskim prvenstvima takođe sam uvek bio u samom vrhu. Takođe na jednom od najvećih Internacionalih turnira na ovim prostorima koji nosi naziv „ Zlatni pojas Čačka“ , koji se održava u Čačku, gde dolaze sve sami majstori ovog sporta i tu sam u većini slučajeva osvajo zlatne medalje . Sve moje medalje sa ponosom sam darivao mojim sponzorima. Tako da su moji nastupi bili ne radi medalja, pehara, zahvalnica, već zato što volim ovaj sport. Na taj način sam svojim sponzorima skretao pažnju na sebe i pokazivao im da su i oni deo mojih uspeha. To je na neki način za njih bio stimulans da ostanu i dalje i budu ti koji će sponzorisati moju karate karijeru.

Kakva je vaše mišljenje o ovom sportu u Novom Pazaru?

Po meni karate sport u mom gradu, je izuzetno cenjen sport. Vrlo je atraktivan i popularan među sve mlade koji žive u njemu. Dosta se ulaže u njemu , za uzvrat dolaze i dobri rezultati sa svih takmičenja. Tako je bilo dok sam bio ja ovde, tako je verujem i danas. Karate sport se širi, recimo ja dok sam bio bilo je četiri kluba sad je taj broj veći, što govori o masovnosti u ovom sportu. Bilo je u moje vreme u sve klubove izuzetno kvalitetnih takmičara, kako u katama , tako i u borbama.

Vaša specijanost je takmičenje u borbama?

Ja sam jedan klasični fajter u ovom sportu. Bilo je mnogih borbi koje su mi ostale u sećanju, dok sam bio ovde, kao i u Austriji. Jednostanoja sam borac sa dugim rukama i nogama što mi je Bog podario za ovaj sport . Tako da smatram da sam rođen za ovaj sport. Koristim taj dar od Boga koji mi je podario. Vežbao sam u početku vrlo naporno, čak tri puta dnevno, jednostavno uspeo sam da imam svoju specijanost zajedno obostarno nožnu i ručnu tehniku u borbama, što je redak slučaj da jedan borac ima i nožnu i rućnu tehniku savršeno, kao što recimo ja koristim. Zato veliku zahvanost uz mom treneru prvom koji me je sve naučio tajne u ovom sportu , zahvalnost dugujem i Bogu što me je podario ovakvog kakav jesam po građi tela koju imam.

Šta Vam je otalo u sećanju ovde dok ste bili?

Bilo je mnogo turnira koji su mi ostali u sećanju. Međutim jedan bih izdvojio ispred svih. Bilo je to tamo negde 2008 godine kada je osnovala Liga u karate sportu. U toj ligi smo bili i mi kao ekipa „ KK Novi Pazar“. Turnir je bio zakazan na nivou prvenstva u Nišu. Poprište borbe bilo je hala „ Čair“. S obzrirom da se nisu unapred znali koji će protivnici biti, neposredno pred samog takmičenja. Otišli smo u Niš mi kao ekipa sastavljena od takmičara starosti između 18 i 20 godina. Na suprtono strani u tih četri ekipa bila je i ekipa „ Žandarmerije“ što nas je pomalo zbunilo i nije nam bilo baš sve jedno. Takičiti se sa ljudima koji su pravi profesionalci, bilo nam je čast i zadovoljsto. Ni tu se nisam obrukao pobedio sam i pored toga što sam imao za protivnika isksunog Žandarmerca sa preko trideset godine možda i više starosti. Osvojili smo drugo mesto iza profesionalce iz Žandamerije. Čak smo bili bolji i od doamće ekipe iz Niša.

Vaš odlazak u Austriji i nova sredina?

Odlaskom u Austriju, mogu biti zadovoljan. Snašao sam se dobro kad je reč o mom daljem životu i radu. Našao sam nekako sebe. Potrudio sam se i našao sam novi karate klub u gradu Bruk Ademur, i ime kluba nosi naziv grada. Klub sa dugom tardicijom u ovom sportu. Podatak da su i prvi i drugi trener po struci inžinjeri, kao i mnogo sličnosti kako u naravi , tako i trenerskom poslu, dalo je u meni dodatne enerigije za još bolji rad. Bilo je to negde 2009 godine. Oni takođe imaju svoje borce koji su perjanice kluba, imaju svoj sistem rada. Ja sam za njih bio jednostavno jedna nepozanica. Kada sam se pojavio žargonski rečeno kao jedan „ vruć proizvod“ bilo je za njih to nešto što sam skrenuo pažnju na sebe.Bio sam primljen maskimalno dobro od svih članova u klubu, kao i trenera. Uvažen sam u klubu. Pošto je trener već na kraju svoje karijere. Najavljeno mi je da ću biti taj koji ću naslediti njega. Na tom plau već se uveliko radi. Prvak sam bio države u kategoriji do 84 kg bio pre neku godinu, takođe sam i ove 2018 godine. Pripremamo se u veliko za Evrpsko prvenstvo i nadam se nekom dobrom rezultatu. Mojim stopama je krenuo i moj desetogodišnji sin Emin koji će po svoj prilici ako ovako nastavi da me jednog dana prevaziđe. Takođe je jedan fajter u borbama, neustrašljiv je i ocena ne samo moja nego svih je da će biti dobar borac u ovom sportu.

Kakva je vaše upoređnje njihovih i naših sportista?

Što se tiče karate sporta kod nas ja sam proputovao i takmičio se na čitavom Balkanu . Ali uopšteno u svim sportovima, naši sportsiti imaju prednost u odosu na zapadne zemlje. Ja bih dao prednost zato što imamo vrelu Balkansku krv u sebi, nešto što zapad nema. Mi imamo borbenost, istrajnost, što oni nemaju, kao što mi imamo, jednostavno smo izdržljiviji i više željni uspeha i samih pobeda.Oni imaju disciplinu i to daleko, daleko veću od nas, puno rade , daleko više od nas. Ali oni nemaju taj talenat u sportu, to im nedostaje za nama daleko zaostaju. Jednostavno mi smo sportisite bolji od njih naročito u ovim sportovima, gde dolazi do izražaja izdržljivot i želja za pobedom.

Na kraju je Haris poželo našem portalu, mnogo usepha u daljem radu, pohvalivši naš dosadašnji kratak period postojanja, ali sa izuzetnoj čitanosti, što je kako reče na samom kraju za svaku pohavlu, sa ovako profesionalnog rada i odgovornosti.

V. Stevanović
Počeo davne 1995. u radiju "Caričin Grad" Lebane kao reporter, kasnije kao radio komentator u RTV "Belami" Niš . Prva pisana medijska kuća su Niške "Narodne novine" i časopis "Ribolovac". Radio za Radio Niš i TV Leskovac i portal "Jugmedia". Stalni dopisnik "Sportskog Žurnala" i glavni urednik Sportskog portala "Jugsport.net".
http://jugsport.net