PROKUPLJE – Puleni selektora Gorana Ivančića sa prvog mesta odlaze u narednu fazu (kraj januara, početak februara) kvalifikacija gde će nastaviti put ka plasmanu na Prvenstvo sveta u futsalu,koje se održava u septembru 2020. godine u Litvaniji.
Poslednja, u nizu od tri pobede naši momci ostvarili su u duelu Srbije i Francuske. Orlovi su dominirali tokom većeg dela susreta, u jednom trenutku vodili 4:1. Sa dva gola Ramireza Francuska je ipak stigla do izjednačenja, a onda kada su se brojale sekunde do kraja utakmice, u junaka meča izrastao je fenomenalni golman Nemanja Momčilović. I to ne samo odličnim odbranama nego – golom odluke. Upravo smo povodom tog gola, ali i statusa heroja nacije, pa makar i na jedan dan razgovarali sa Nemanjom Momčilovićem, inače rođenim Prokupčaninom. Inače, Nemanja Momčilović je u karijeri branio boje Kmf Prokuplja, Kmf Ekonomca, Kmf Nikars iz Rige, pa zatim ponovo Ekonomca, a trenutno je član Staklorada iz Mostara. Svoje utiske o meču sa Francuskom, Nemanja nam prenosi iz prve ruke.
– Osećaj je izvanredan, postići pobedonosni gol za svoju zemlju u sred Francuske i to protiv domaćina, nema cenu, velika čast za mene. Generalno sam zadovoljan kako smo odigrali sve tri utakmice, a i svojim partijama takođe. Mislim da je
pobedio tim, zajedništvo, međusobno poštovanje, to je nešto što nam je ranije falilo i na čemu sada u velikoj meri radimo, i već daje rezultate.
Ne bih baš sebe svrstao u kategoriju heroja nacije, jer je ovo uspeh svih igrača, čitavog kolektiva. Sport je takav da jednom iskoči u prvi plan jedan, a sutra neko drugi, igrom slučaja ovog puta sam to bio ja, ali najvažnije je da je ostvaren uspeh, više od pojedinačnog učinka. – počinje priču Momčilović, i objašnjava da je na gol stao slučajno, što su nam potvrdili i njegovom Prokuplju.
– Nemanja je trenirao fudbal u lokalnom Topličaninu, igrao je levo krilo, i bio je dobar fudbaler, jednog dana vraćajući se s treninga, zatekao nas je “u kraju“ gde se pripremamo da igramo fudbal, međutim falio nam je golman a on se velikodušno ponudio. Tad je stao na gol, i video sam u njemu nešto specijalno, kasnije sam ga pozvao da se priključi našem KMF Prokuplje, a sve ostalo je istorija, i naporad rad i trud tog izuzetno dobrog i poštenog momka, kako na terenu tako i van njega. – objašnjava nam Jovica Perišić – Leac, jedan od legendi Prokupačkog petoparca.
Kako kaže, još pre meča sa Francuskom su ga odmah zvali iz Prokuplja, rodbina, prijatelji i drugi da mu požele sreću, a kasnije i čestitaju.
– Puno prijatelja iz Prokuplja me je zvalo pre početka kvalifikacija, kako bi poželeli sreću i bili uz mene. Posle Francuske su mi čestitali i ponovo su bili uz mene, drago mi je da sam ih usrećio. Iskreno, to mi mnogo znači i hvala im na svemu tome. – objašnjava 28-godišnji čuvar mreže Srbije.
Iako je živeo u mnogim gradovima, i kroz karijeru obišao mnoge, kaže da je njegovo Prokuplje ipak nešto posebno, ali i da mu je žao što sve više ljudi odlazi iz njega.
– Prokuplje zauzima posebno mesto u mom srcu, tako je bilo i tako će i ostati. Tamo sam rođen, proveo
dobar deo života i načinio prve korake u karijeri. Nažalost, situacija u zemlji daleko je od idealne, dosta mladih ljudi se odlučuje na odlazak iz grada i države. Voleo bih kada bi se malo više ulagalo u sport. – i na naše pitanje, kako to da su Topličani dobri na petoparcu, dodaje: Mislim da je odgovor na ovo pitanje povezan sa prethodnim pitanjem. Razlog tome je upravo u činjenici da je Toplički kraj siromašan, i da mnogo ljudi se vodi principom trbuhom za kruhom, zbog čega izostaje pravi rad sa sportskim kolektivima, i stabilno finansiranje. Fudbal je oduvek bio najpopularniji sport, i kako u Prokuplju i okolini ne postoji klub koji nudi neku afirmaciju i budućnost, mnogi sa fudbala pređu na futsal, pa je možda zato kvalitet u većoj meri skoncentrisan u futsalu. –  otkriva nam Momčilović.
Na golu reprezentacije nasledio je drugog Prokupčanina, Mikija Aksentijevića, a nas je zanimalo kako je to ući u Mikijev dres sa brojem 1 ?
– Nasledjujem odličnog golmana koji je ostavio dubok trag u nacionalnom timu, i nadam se da ću raditi dobar posao koliko i on. Odgovornost će svakako biti velika.
Kao veoma mlad čuvar mreže uspeo je da sakupi čak 12 trofeja u dosadašnjoj karijeri, i da 2 puta bude proglašavan najboljim golmanom domaćeg šampionata. O tome, šta želi, a još uvek nije ostvario u karijeri Nemanja Momčilović kaže:

– Sa Ekonomcem sam bio blizu da ostvarim san a to je plasman na fajnal for lige šampiona. Recimo dami je to jedna od želja, takođe, plasman na SP sa reprezentacojom bi predstavljao veliki podvig i uspeh, nadam se da ćemo u tome uspeti jer je ova generacija pokazala da ima veliku želju i potencijala za velika dela. 
A pored ciljeva, ima i jasan ključ do uspeha koji će ga ka njima voditi, a to je u slučaju mladog čuvara mreže – porodica.
– Porodica je jedan od najbitnijih faktora. Verujem kako svima tako i meni, to daje dodatni vetar u leđa i obavezu da dajem svoj maksimum kako na terenu tako i u privatnom životu. Supruga i ćerka su mi najbitniji oslonac i pokretačka snaga. Takođe, ono što me održava na ovom nivou jeste konstantna želja za dokazivanjem i glad za uspehom. Nisam od onih kiji žive od neke stare slave i rezultata iz prošlosti, već neko ko uvek gleda u budućnost, i ko se uvek trudi da nadmaši sebe. Samo na taj način, smatram da je moguće napredovati i i biti spreman za velika dela. – objašnjava nam i najmlađim Prokupčanima i drugim dečacima koji planiraju da uplove u čari petoparca, poručuje:
– Mislim da je najbitnije biti dobar čovek pa tek onda uspešan sportista. U današnje vreme postoji mnogo stvari koje odvlače pažnju deci, tehnologija uzima mah i svedoci smo da je sve manje dece na terenima, igralištima a sve više za računarima, telefonima, video igricama… Teško je odreći se svega, ali ono što je još najvažnije jeste upornost i rad, koliko god neko poseduje talenta, bez napornog rada i odricanja neće ispuniti puni potencijal tog talenta. – završava naš razgovor golman reprezentacije Srbije i Staklorada iz Mostara, inače šampiona BiH-a.