Sočo i Čupa za bolje sutra

U POSETI BK RADAN DVE LEGENDE BOKSA

Lebane. Ako se po jutru dan poznaje  tek otvorena škola boksa pri BK Radan iz   Lebana trebalo bi dobro da krene. Na treningu je u proseku po 50 polaznika, kako muške tako i ženske populacije. Instuktor škole boksa  Drako Stanković naš repezentivac u teškoj kategoriji  je  na slatkim mukama.

Minulog vikenda  u posetu su došla dva vrhunska imena našeg boksa Ivan Sočo nekadašnji repezetativac još stare Jugoslavije, koji je branio bolje BK Partizana  u njegovom najboljim danima kad su u klubu bili vete kao što su SvetomirBelić, braće Mileusnić,  i mnoga druga imena našeg boksa. Druga vedeta bio je proslavljeni trener u boksu Ljubiša Ignjatović- Ćupa iz Beograda inače trener  Darka Stankovića. On je ovog puta prednost dao Soči uz obećanje da će ponovo doći pošto je Lebane njegov zavičaji da će biti prilike za ovakve razgovore.

O svojoj bokserskoj i kik boks karijeri moj sagovornik je bio Ivan  Sočo koji je bio zapanjen ovolikim odzivom polaznika škole boksa u jednoj maloj sredini kava je Lebana, gde se boks po prvi put pojavljuje kao sport.

Na početku razovora Ivan Sočo je počeo o svom početku u boksu rečima: Prvi moji koraci bili su u Kik boksu sa 18 godina. Ipak prve bokserske korake počeo sam da učim od Miće Markovića u BK Partizan iz Beograda.  Pošpto sam rešio da napustim kik boks,  davne 1994 godine moj prvi klub je bio Crvena Zvezda. Posle dva revijalna meča između Zvezde i  Partizana krenula je 1997 godine Bokserska liga i ja sam potpisao pristupnicu za Partizan. Počeli smo da pravimo dobre rezultate došli smo do plej ofa . Bili smo kandidati za titulu ali nam se iprečio Radnički iz Beograda. Kod nas su pristupnice potpisali u nekoliko boksera iz Prištine, jer su tada baš počli nemiri na Kosovu i Metohiji. Šani Hašani, Muhamedi Mustafa, Hakija Ajadervić, kao i naši Mile Ranković, sin od Sretena Mirkovića, Aleksa Milosavljević,.

Već naredne godine samo postao kapiten u  Partizanu  . Ponovo je nastupila pauza do 1999  godine, zbog finasiskih problema. Ponovni nastvak prvenstva države odveo me je u Pink 97 iz Zemuna, koji su napravili jako dobru ekipu. Inače sadašnji predsednik države Srbije Aleksandar Vučić je bio predsednik kluba iz Zemuna. Sa ovom ekipom smo bili učesnici  Svetskog turnnira u Sibirsku u Rusiji i nas pet boksera doneli smo četiri medalje., jedno zlato, jedno srebro i dve bronze. Moja kategorija u boksu je bila srednja  ta mi je kategorija najviše odgovarala. Međutim ponovo se 2000  godine vraćam se kik boksu i postajem najpre Svetski prvak , potom i Evropski u svojoj kategoriji. Zbog velikog antagonizma na relaciji kik bos i klasičan boks, jer netrpevljivost ljudi iz ova dva sporta koji vode nismo postigli mnogo bolje rezultate u oba sporta. To nije samo kod nas  to je u mnogim drugim zemljama. U boksu me je razočarlo to i pored toga što sam bio najbolji u svojoj kategoriji više su me gledali ljudi iz boksa kao kik boksera. Nekako su ljudi iz sveta boksa više forsirali svoj decu sa kojima su radili u boksu od malena, što to nije bilo dobro  , jer treba da nastupa onaj koje najbolji.

Obe su komplementarne veštine , ustvari boks je prava umetnost i oba sporta su srodana jedan drugome, nemogu jednostavno jedan bez drugoga. Jer velika imena Svetskog boksa jedan od braće Kličko, zatim Povetkin su bili kik boseri i bili Svetski prvaci. Naš bokser profesionali Muamer Hukić ili poznatiji kao Mark Kuk je bio svetski prvak na tom  prvenstvu gde sam ja postao prvak, ali u drugoj kategoriji.

O ponovnom oživljvanju boksa kod nas u Srbiji koga je pokrenuo predsednik BSS Nenad Borovčanin sa svojim saradnicima Sočo kaže: Drago mi je daje boks ponovo kod nas zađiveo. Sa Borovčaninom sam bio u kontaktu u početku dosta sam mu pomogao na startu. Ima nekih idicija da će boks da krene pravim putem kod nas ponovo, sve zavisi od masovnosti . Ukoliko je taj odziv mali da nema dovoljno mladih u sali za treninge  od toga neće biti uspeha. Trebalo bi da se iznedri neki Svetomir Belić, Bratislav  Ristić, Mirko Puzović, Fazlija Šaćirović, braća Kačar, i mnoga druga ime iz tog perioda kad je boks bio sport za poštovanje kod nas.

Dopada mi se što je Borvčanin krenuo krupnim koracima da ponovo povrat i boks na mesto uspeha. Nažalost nisam u tom svetu boksa sada ponovo. Ipak smatram da  bi trebali da ponovo ožive stari centri boksa recimo Goša iz Smederevske Palanke, Radnički iz Niša, Zvetda i Partizan, Loznica, Radnički iz Kragujevca. Iapk su oni po meni ti centri koji bi trebali ponovo da zažive , na taj način bi se  boks ponovo vratio na mesto uspeha. Ovako biće po meni mnogo teže.

Na kraju našeg razgovora  Sočo je novoforniranom klubu BK Radan iz Lebana poželeo mogo uspeha u radu. Već je rekao da je ponosan  kad vidi ovoliki broj polaznika škole boksa . Da će ponovo doći u Lebane kod svog druga i kolegu sa fakuteta Jezdimira Vukdinovića i da bi iskreno voleo da  čuje lepe reči o napredku u radu ovog kluba iz tako male sredine s tolikim odzivom polaznika, što je za svaku pohvalu.

V. Stevanović
Počeo davne 1995. u radiju "Caričin Grad" Lebane kao reporter, kasnije kao radio komentator u RTV "Belami" Niš . Prva pisana medijska kuća su Niške "Narodne novine" i časopis "Ribolovac". Radio za Radio Niš i TV Leskovac. Stalni dopisnik "Sportskog Žurnala" i glavni urednik Sportskog portala "Jugsport.net".
http://jugsport.net