Bokser Marko Docić ponovo u ring

POVRATAK NA MESTO USPEHA

Lebane: Po prirodi miran i tih momak. Na prvi pogled sa osmehom na licu stekli bi ste utisak nekog blagog momka sa nežnim srcem. Međutim u ringu, u njegovom rukama je pravi dinamit, da prosto neznate kad će eksplodirati i budete kao njegov protivnik poraženi. To su osetili veliki broj njegovih protivnika, što ga je takav kvalitet doveo i do dresa sa državnim grbom,i predstavljao ove godine našu reprezentaciju Srbije na Mediteranskim igrama u Španiji, gde ga je neserećna povreda kolena sprečila da osvoji jednu od medalja i to već u prvom kolu.

Naravno reč je o dvadsetogodišnjaku Marko Dociću rođenom Lebančaninu, koji je prve bokserske korake započeo u Leskovcu u BK „Jugboxing“ kod trenera Bratislava Pešića, gde je veran ovom klubu ostao do dan današnjeg dana, uprkos brojnih poziva drugih klubova da postane njihov član.

Boksom sam počeo da se bavim 2014 godine kaže na početku našeg razgovora specijalno za naš portal sasvim slučajno. Na predlog jedog od prijatelja mog oca , koji je pitao kojim bih sportom voleo da se bavim. Ja sam izrazio želju da je to boks, što je naišlo na odobrenje mojih roditelja. Pre toga sam se bavio tenisom, jednostavno bez neke posebne želje da se tim sportom nastavim da se bavim, već je to bilo samo ono da bih se bavio nekim. Ipak boks je sport kojim sam odabrao i nisam se pokajao. Dosta sam morao da prolijem znoja da bih se pripremio za prve zvanične mećeve. Ipak moj zvanični nastup u ringu nije vezan za Leskovac, već za grad u Makedoniji. Reč je o Štipu gde sam boksovao za BK „Pik- Panter“ u Regionalnoj ligi, i imao čak 16 mečeva i uglavnom su bili uspešni. Moj značajniji uspeh na međunarodnoj sceni je učešće na Međunarodnom turniru „Zlatni gong“ u Skoplju prošle 2017 godine, gde sam u mojoj kategoriji do 91 kg osvojio zlatnu medalju. Do pobedničkog trona sam došao , pošto sam u polufinalu bio bolji od predstavnika Kosova i Metohije Fisnika Muharemija, dok sam u finalu bio bolji od hrvatskog predstavnika Frana Hodaka. Potom je usledio poziv selektora Tomislava Antelja u dres sa državnim grbom, gde sam izborio mesto za odlazak na Mediteranske igre u Tarragoni gradu u Španiji ove godine. Bio sam izvanredno pripremlejn, kao nikad dosad sam radio. Bio na visinskim pripremama, zahvaljujući pre svega predsediku Bokserskog saveza Srbije Nenadu Borovčaninu , koji nam je omogućio te pripreme i svi smo spremno otputovali u Španiji. Već u prvom kolu za protivnika sam dobio hrvatskog repezentativca Tonija Filipija, od kog sam do teške povrede kolena pri kraju druge runde bio daleko bolji u ringu. Operacija u Beogradu i oporavak koji traje već nekoliko meseci me je odvojio od ringa. Tek od pre mesec ipo dana treniram samo futing, bez ulazak u ring i sparingovanje po nalogu lekara. Zvaničan moj povratak u klubu je od ponedeljka 19 novembra kada ću početi sa treninzima. Nadam se da ću brzo nadoknaditi propušteno i ponovo se vratiti na mesto uspeha. Da beležim pobede u ringu.

KOME DUGUJETE ZAHVALNOST ZA VAŠ USPEH U BOKSU

Naravno pre svih mom treneru Bratislavu Pešiću, mom drugu i sparing partneru Anderju Pešiću, kao i mojim roditeljima ocu Žiki i majci Oliveri od kojih imam apsolutnu podršku za onim sportom kojim sam odlučio da se bavim. Bez njih sigurno nebih ništa postigao kao sportista. Naročito sam to osetio u ovo poslednje vreme , kada sam bio povređen da su mi oni sve i roditelji i moralna podrška.Mnogo sam naučio i od mog klupskog druga ujedno i sparing partnera Anderaja koji je trenutno uspešan profi borac u Nemačkoj, naravno prvi bokserski koraci uz trenera Bratsilava Pešića, koji je može se slobodno reći moj otac u sportu kojim se bavim., se nikada nesmeju zaboraviti.

ŠTA VAS OČEKUJE U NAREDNOJ 2019 GODINI

Pre svega najveća mi je želja da se uspešno vratim u ring, da ta povreda za mene bude prošlost i da se tako nešto ne ponovi više. Očekujem da na Evropskom prvenstvu koje će biti najverovatnije u Belorusiji osvojim jedno od prva pet mesta koja će mi otvoriti vrata za odlazak na Olipijadi u Tokijo 2020 godine. Još jedan uslov je da se na Svetskom prvenstvu osvoji jedno od prvih osam mesta. Verujem da bi to za mene bio jedan vrh u amaterskom boksu. Narvno potom bi usledio odlazak u profesionalce, po svoj prilici bi to bilo u Nemačkoj kod mog druga Andreja. Znaći ako steknem uslov za Olipijske igre u Tokiju sačekaću da posle Olipijskih igara krenem u profesionalce. Ukoliko se to ne dogodi onda ću po svoj prilci ranije se okušati u profi boksu.

USLOVI U REPEZENTACIJI KOJI SU VAŠI PROTIVNICI

U repenzentaciji zahvaljujući pre svega predsedniku Nenadu Borovčaninu sve funkcioniše besprekorno. Omogućuju nam se vrhunske pripreme bilo to na Kopaoniku, Zlatiboru ili Beogradu. Na nama je da se odužimo dobrim rezultatima na takmičenjima u zemlji i inostarnstvu. U mojoj kategoriji težine do 91 kg ima nas oko 9 boksera, koji se nadmećemo za dres sa državnbim grbom. Tu su pre svih u prvom planu Vidan Stevović, Tadija Nikolovski, Veljko Ražnjatović i moja malenkost.Verujem da ću ponovo zadobiti poverenje selektora Tomislava Antelja i biti učenik Evropsog i Svetskog prvenstva, kao i učesnik Olipijade u Tokiju sa optimzmom je završio svoje viđenje jedan od najtalentovanijih boksera teške kategorije u nas Marko Docić. Ništa nam drugo ne presotaje nego da mu u ime našeg portala poželimo još mnogo boljih rezultata i da se još dugo družimo na ovim stranicama i čitaocima prezentujemo vrhunske rezultate u šta netrebamo da sumnjamo da neće biti tako.

V. Stevanović
Počeo davne 1995. u radiju "Caričin Grad" Lebane kao reporter, kasnije kao radio komentator u RTV "Belami" Niš . Prva pisana medijska kuća su Niške "Narodne novine" i časopis "Ribolovac". Radio za Radio Niš i TV Leskovac. Stalni dopisnik "Sportskog Žurnala" i glavni urednik Sportskog portala "Jugsport.net".
http://jugsport.net