Vuletu Vukoviću uručeno priznanje za životno delo u sportu

PORODICA U SRCU KOŠARKA U KRVI

Prokuplje: Na svečanom izboru u hotelu „ Aleksandar“ u Prokuplju uručeni su nagrade i priznanja najzaslužnim sportistima grada Prokuplja za 2018 godinu. Ipak jedno od njih bilo je ispred svih. Reč je o nagradi koja je uručena Vuletu Vukoviću legendi prokupačke košarke, koji je čitave četri decenije od košarkaša , do predsednika KK Prokuplje proveo u košarkaškom sportu u ovom gradu.

Specijano za naš portal naš sagovornik bio je upravo Vule Vuković sa kojim smo sa ponosom razgovarali na temu o košarci i pre svega vreme porvedeno u njoj.

Na početku našeg razgovora u očima gospodina Vukovića se primećivala doza optimizma sa jedne, dok sa druge strane , žal što to neože još da traje, po svoj prilci mu se čini da nije dovoljno dao košarci, da je mogao još više i zašto to još ne traje.Ipak okolnmosti su takve da je doneo takvu odluku.

PRVI KOŠARKAŠKI KORACI

Još davne 1978 godine posle svih prikupljenih papirologija, moja prva registacija bila je za KK „Milan Toplica“ iz Prokuplja. To je bio početak i nikada više nisam izašao iz košarkaškog sporta, do dan današnjeg dana, znači punih četrdeset godina, i saradnje sa Košakaškim Savezom Srbije. Bio sam igrač, sudija, fukcioner, delegat na zvaničnim utakmicama KSS. Od 1996 godine sa prekidom od 1,5 godinu pauze u KK Prokuplje. Ove godine se navršava dve decenije mog neprekidnog rada u KK Prokuplju , a ukupno četiri u košaksaškom sportu.

KADA SU BILI NAJLEPŠI A KADA NAJTEŽI TRENUTCI

Kao i u životu, tako i u sportu, to je neminovnost da imate uspona i padova. Z a ovaj period od 40 godina na moju sreću i sreću košarke pamtim uglavno uspehe.Uvek je u sećanju takmičenje u tadašnju Drugu saveznu košarkašku ligu, odnosno sada Prva B liga utakmice u Budvi sa Mogrenom, Primorkom u Baru koje su sa nama igrane 2001 godine. To je sadašnja ekipa Mornar iz Bara koju smo ugošćivali li bili njihovi gosti. Nema dvorane u Srbiji ili Crnoj Gori, gde KK Prokuplje nije ušao, ostavio dobar utisak. Rezultati su stajali i postojali za klub. Bilo je i tužnih momenata. Moj najtužniji momenat u životu vezano za košasku je kada smo igrali sa Vojvodinom u Novom Sadu, oktobra 2000 godine. Kada sam zamoilo lekare u Prokupaškoj boilnici da mi majku ostave u životu da je vidim živu dok se ne vratim sa puta. Kada sam se vratio sa puta majka me je dočekala i posle 15 minuta preminula. To je ono što posmatrajući sva dešavanja u sportu u Prokuplju , to su velike žrtve koje sportski radnici i igrači daju za svoj grad, ponekad i duže odvojeni od porodice. Naše porodice su ustvari najveće žrtve u sportu koje trpe sve poteškoće.

KOJE BISTE KOŠARKAŠE IZDVOJILI KAO ZASLUŽNE

Ja sam pre svih ovih godina najviše bio pored Nikole Terzića i Vladimira Bjeletića, posle povrtaka iz KK Partizana celu svoju košarkšaku karijeru proveo je u Prokuplju. Nikola Terzić jedino je 1, 5 godinu bio van Prokuplja, tako da kompletno svoje igračko angažovanje , veliko znanje su imali, i svih ovih godina su bili najveći oslonci košarke u Prokuplju. Tu moram pomenuti i zajednički rad sa trenerom Bobanom Petrovićem preko 15 godina. Tu je i Uroš Milenković , Aleksa Šubarić. To su momci igrajući za KK Prokuplje, ne postoji utakmica koju nisu odigrali i pod temepraturom i bolesni, nikad nisu ostavili ekipu na cedilo. Naravno da su zaslužili veliku zahvalnost .

KAO KOŠARKAŠKA PORODICA U KOGA SE UZDATE

Moja moralna podrška i moj naslednik je sin Čedomir. On je moj ponos, pri kraju je studija na Pravnom fakultetu. Ja mislim da će on u životu da pre svega postane jedan veliki menadzer u svom poslu, u svojoj radnoj karijeri. Ako uz to bude imao vremena da se bavi košarkom, da kao zvanično lice, tu pre svega mislim na jednu delegatsku karijeru, koja je pred njim. O tome sam odlučuje bez moje sugestije.

PERSPEKTIVA KLUBOVA SA MLADIM TALENTIMA

Ako krenemo od Prokuplja do Bujanovca, Medveđe, Kuršumlije svi ti dečaci i devojčice koji završe srednje škole u svom mestu rođenja, tojeset prebivalištu većina njih gravitiraju prema Nišu i Beogradu radi daljeg školovanja. Mi smo tu nemoćni za te neke nebrušene talente, koje dovedemo do jednog stadijuma da su zaista ozbiljni sportsiti bilo u kom sportu. Neminovnost je da oni odlaze iz klubove bilo to dečaci ili devojčice. Samim tim su klubovi u moranju da prave neke nove igrače, da jednostavno klubovi bivaju i ostaju večiti rasadnici talenata i narvno ono što je najvažnije ja govorim pre svega o košarkaškom sportu, tu postoje valjani kolektivni i stručni rad, da bi se dobio jedan pravi košarkaš.

VAŠA PORUKA KOŠARKAŠKOM SPORTU

Definitivno sa ovim priznanjem stavljam tačku na neko to moje angažovanje u sportu odnosno košarci. Ostajem narvno kao sadašnji predsednik Regionalnog KSS, do kraja svog mandata. Želeći pre svega da afirmišem naše klubove sa Regiona južne Srbije. Tu ću pokušati da pomognem u granicama moje moći koliko god budem mogao. Uložiću sav svoj trud da mi se ostavre moje zamisli rekoa je na kraju Vule Vuković legenda košarke ne samo u gradu Prokuplju već i šire. Tako će koraka ostati siromašnija za još jednog velikog zaljublenika u ovom spotru. Mnoni neverni tomi će tek njegovom odlaskom , posle jednog izvesnog perioda shvatiti da je Vuković mnogo dao za košarkaški sport, naročito u svom gradu Prokuplju.

Na kraju u ime portala za koji je dao ovako iscrpan iterviju, ne preostaje nam ništa drugo da mu poželimo mnogo srećnih trenutaka u daljem životu , da još dugo, dugo godina bude ako ne u košarci ali tu negde blizu njenih domašaja.

V. STEVANOVIĆ

V. Stevanović
Počeo davne 1995. u radiju "Caričin Grad" Lebane kao reporter, kasnije kao radio komentator u RTV "Belami" Niš . Prva pisana medijska kuća su Niške "Narodne novine" i časopis "Ribolovac". Radio za Radio Niš i TV Leskovac i portal "Jugmedia". Stalni dopisnik "Sportskog Žurnala" i glavni urednik Sportskog portala "Jugsport.net".
http://jugsport.net