Lep doček ružan povratak

GOSTOPRIMSTVO BRIŠE PROŠLOST

Lebane: Ekspedicaja od četredsetak putnika(30 dece i 10 odraslih)  škole fudbala Jedinstvo iz Bošnjaca, koju je predvodio trener  Igor Mitić. Put Gradašca u Bosni i Hercegovini krenulo se u petak 05.07. 2019 na četvorodnevno druženje sa tamošnjim nekadašnjim  fudbalskim prijateljima Igora Mitića u vremenu kada je branio boje Fk Zvjezde iz Grašaca.  Uzputno je posećno etno  selo  „Stanišić“  na putu ka Gradašcu. Gde su posebno deca videli lepotu ovog  turističkog mesta.

Doček kako priliči prijateljima, jer to nije početak već traje nekoliko poslednjih godina zahvaljujući  Igoru Mitiću sa naše strane i Nihada Kadića iz Gradačca, koji je bio glavni domaćin četvordnevnog druženja. U tome su mu pomogli i škola fudbala iz Modriče kojom rukovodi  Dragan Savić, takođe poznato fudbalasko ime iz ovog lepog gradića na reci Bosni. Glavna rola jednodnevnog turnira zakazana je bila za nedelju na igralištu  na periferiji  Gradašca. Druženje za nezaborav prvog dana u petak u večernjim časovima koje je prvi organizovao Nihad Kadić direktor škole fudbala pri FK Zvjezdi, u obližnjoj Jasenici u Lovačkom domu uz akustičnu muziku bilo je nešto lepo što priliči druženju dva naroda iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Da prijateljstvo mladih dečaka dobije veću širinu praksa je ovog druženja da deca budu gosti njihovih vršnjaka ko je domaćin bilo to u Bosni ili Srbiji. Ovog puta roditelji i njihovi vršnjaci širokog srca su primili u goste svoje vršnjake u Grašacu i Modriči. Utisak koji su poneli je bio I ovog outa za nezaborav.

Drugog dana, odnosno večri   domaćin je bio Dragan Savić takođe u lovačkom domu  u selu Botajnicana domak Modriče na putu Modriča- Doboj, gde je stanovništo te večeri domačini bili   Srbi koji žive tamo. Pokazali su naš mentalitet koji nas krasi, gostoprimstvo , ljubaznost i pažnja, pa čak i ispijanju zdravice, koja je tardicionalna i tamomešu Srbima.

U nedelju je održan tradicionalni trunir u  fudbalu na igralištu na periferiji Grašca pored samog jezera, gde su učetvovale škole fudbala iz FK Zvjezde, Modriče, obižnjeg Vučovca i škola fudbala iz Bošnjca. Naši dečaci  iz Bošnjca su još jednom pokazali svoj kvalitet. Osvojeno je jedno prvo i dva druga mesta, tako da smo bili svi zadovoljni. Organizacija turnira na visini  na čelu sa domaćinom Nihadom Kadićem, koji se svih četiri dana trudio da nas ugosti i na svakom koraku je bio uz nas, pa je čak organizovao zajednički izlet do obižnjeg Bosanskog Šamca na zajedničko kupanje na otvorenom bazenu. Bilo je to u subotu , drugog dana posete,  gde su bila deca naša i domaćina i cilj je bio što veće zbližavanje.

Poslednje večeri domaćin je bio škola fudbala iz Vučkovca na čijem je čelu od skoro mladi trener inače bivši fudbaler Jedinstva  iz Vučkovcima Denis Lalić. Borvak  u ovom selu je bio takođe za svaku pohvalu, nije bilo doskorašnjeg domačina Brlje koji trbuhom za kruhom morao preko granice i njegovo osustvo se itekako osetilo na svakom koraku.  Uz Nihada Kadića bio je glavni organizator predhodnih boravka u Gradačac škole fudbala iz Bošnjaca.

Sa polaskom iz Gračca kasnilo se čitav sat, zbog bahatog ponašanja nekih naših članova. Umesto planiranih 17 sati krenulo se u 18 sati i već u toku puta kroz Bosnu ka granici Srbiji doživeo sam naj neprijatnije trenutke koje može jedan čovek da doživi. Na jedan necivilizovani način kako ne priliči noprmalnom čoveku reči uvrede, psovke i pretnje upućivaqo mi je jedan od dece roditelja  Slaviša Milošević iz Bošnjaca, bez razloga, pozivajući se da sam tamo ostavio loš utisak, da sam sve vređao, posebno jednu od domaćina Adisu Đonlić. Da sam se nepsitojno ponšao na bazenu u Bosanskom Šamcu i da su ljudi domačini izrazli njemu želju da nisam više poželjan da budem njihov domaćin. To su bil njegove izmišljotine, koje se mogu pre prepiati njemu,  jer naprotiv s mnogim ljudima sam sklopio nova prijateljstva u  Gračacu, Modriči , Bosanskom Šamcu i Vučkovcima.

Toliko je taj gnev prema meni kao novinaru kulminirao da je pomenuti me fizički napao tu negde na auto putu u autobusu  između Velike Plane i  Jagodine, udario dva puta u predlu glave dok sam sedeo na sedištu i vodio razgovor sa Igorm Mitićem oko njegove ponovne smene na mestu trenera Fk Jedinstva i ponovni povrtak Srđana Kocića na njegovo mesto.

Za ono što me je pogodilo kao čoveka je da je to Igor Mitić posmatao na susednom sedištu i nije stao u mojoj zaštiti, jer sam ja na taj put krenuo zbog njega i na njegovom poverenju.Po povrtaku u sitne sate  u  utorak u Lebanu odmah sam svratio u MUP i prijavio slučaj i dao izjavu onako kako je bilo I na hitnoj pomoći izvadio uverenje. Upravo za svedoke sam podveo Igora Mitića i Stefana Rajčevića iz Medveđe, takođe trenera šlole fudbala u ovom mesetu, koji su takođe sedeli na prvom sedištu na drugoj starni autobusa. Sve ostalo reći je suvišno nadam se da će MUP u Lebanu  ispitati sve šta je iza toga i da će vinovnik skloman takvim ispadima ovog puta  odgovarati i biti adekvatno kažnjen za napad na mene bez razloga. Pogotovu što sam bio  pozvan od starne Igora Mitića da to sve mediski propatim. Upravo I sledi sa malim zakašnjenjem priog  I nadam se da će čitaoci mog  sajta me razumeti.

 

V. Stevanović
Počeo davne 1995. u radiju "Caričin Grad" Lebane kao reporter, kasnije kao radio komentator u RTV "Belami" Niš . Prva pisana medijska kuća su Niške "Narodne novine" i časopis "Ribolovac". Radio za Radio Niš i TV Leskovac i portal "Jugmedia". Stalni dopisnik "Sportskog Žurnala" i glavni urednik Sportskog portala "Jugsport.net".
http://jugsport.net