Lebane moj uspavani grad

MUK I TIŠINA UMESTO GRAJE

Lebane: Prošlo je do juče mesec dana  od uvođenja vardenih mera u Srbiji i  skoro toliko  takozvanog policiskog šasa u Srbiji.   Policijski čas u mom gradu je uspavao ulice od ulaska u samom Lebanu pa u svakoj od njih. Ne čuje se graja pre svega dece , koji su uvek pa i ovog puta spremni da najave dolazak proleća , šetnjama ulicama mog grada. Začudo nečuje se ni cvrkut ptica, niti lavež pasa. Grad takoreći spava, ulice su puste , poneki automobil prođe. To je putnik namernik koji ide na posao sa posebnom dozvom za kretanje . Kazne su rigorozne i ljudi posle 17 časova su u svojim domovima. Čak ih neme ni u dvorištima svojih privantih kuća.

Sa pravom se pitam dali je ovo mogao jedan opaki grip da utera ljude u svojim kućama. Da ovako žalosno izgleda moja draga varošica. Ne nije ovo virus , ovo je po meni Bilošiki rat. Sama premijerka Vlade uvažena Ana Brnarić je rekla da je rat, ali nije obrazložila koji. Mnogi od Vas su po svoj prilici pročitli na internetu da je ovao sve došlo iz labaratorije  . Doneli su ovu opaku boleset Američki marainci u Kini i posejali po celom svetu. Na sreću ni oni ne ostaju dužni i njihovi žitelji u velikom broju stradaju. Predsednik SAD Tranp napada Svetsku zdravstvenu organizaciju, možda bi bilo bolje da upita samog sebe šta su uradili sa ćitavim svetom. Umiru ljudi ni krivi ni dužni,  takozvani virus uzima sve više i više maha. Dali će vremenski uslovi koji nailaze oterati ga zauvek sa ove planete. Ako je nešto drugo ne virus sigurno neće , stradaće tek nedužan narod. Vreme će pokazati koje za sve ovo kriv i čija je ovo igra sa nedužnim narodom na čitavoj planeti.

Da bih dočarao kako izgleda moja mali ali lepi grad u kome živim  u ovom teškom  vremenu više od pola decenije sa suzama u očima na prosto ne verujući da to može da doživi moje Lebane krenuo sam sa samog ulaza u Lebane, da zabeležim kako izgleda moj grad. Prvo što mi jezapalo za oko u 18 časova zatvorena  benzinska pumapa „ Žarson“ gde je u ovo vreme bila kolona automobila čekajući u red da natoče  gorivo u svojim automobilima. Mirno tiho ni žve duše na ulici, jedino se čuo laveže jednog pasa iz obižnje kuće, najvljujući da ipak ima neko živo biće u neposrednoj blizini ove ulice na ulazu u Lebane iz pravca Leskovca.

Dolazim do raskrisnice koja vodi za Bojnik, ni tu nema nikog, samo jedan autombil na ulici i nikog više. Sve je mirno ne čije se niko kao da u obližnjim kućama ne živi niko. Tišina  ulica pusta i krećem dalje, svestan dame sve isto čeka u čitavom gradu.

Sledeći pogled je ulica od raskrnice kod nekadašnje Duvanske stanice do bezinske Nisove pumepe, gde su redovno bili parkirani automobili ljudi koji  odlaze u Dom zdravlja ili MUP , pa i centar za socijani rad. Sve je mirno.

Bacili smo pogled na ulaz o Dom zdravlja , Centar za socijalni rad i MUP-Lebane i tu je takođe sve mirno nema nikoga. Za razluku u mormalnim okolnostima bar je bilo po nekog čoveka. Ovog puta nema nikog.

Sve je prazno niti žive duše ni pred benzinkoj pumpi „ NIS“ koja je kao i predhodna pumpa uvek bila puna automobila u ovim popodnevnim satima, pogotovu poljoprivrednika jer je sad vreme setvenih radova.

Sledeća  ulica bez nikog nigde je od benzinke pumpe do Gimnazije, pored osnovne štole Radovan Kovaćević-Maksim, gde je u normalnim okonostima bilo dece osnovaca, odnosno srednjoškolaca.

Ulica koja vodi pored restoran „Tango“ gde ispred njega ima i nekoliko kafića trebalo bi u to vreme da bude puno mladog sveta.  Nažalost na svim tim obejktima se može videti naredba za obustavljanje rada do daljeg.

Put me je doveo da jedne od naprometnijih raskrsnica i pogled je bio uperen u ulici koja vodi od raskrsnice pored dve banke i nekoliko privatnih objekata. Ni tu nema nikog  i na vratima stoji uglavnom naredba o obustavljnaju rada do daljeg.

Naj autentičnost svega ovoga je pogled od same raskrsnice ka centru garda, gde takođe nema nikog. Čak ni pasa lutalica koji su napustili svoje odredište  jer nema ko da im da nešto pojedu da bi preživeli od slučaajnih prolaznika.

Prešo sam prvi most i put me vodi ka hotelu Carčin grad. Gde je u neposrednoj blizini i reka Jablanica i gde bi u ovo vreme trebalo da bude siaset šetača na keju. Nažalost nigde nikog nema samo se pomalo čuje žubor reke.

Pogled sa drugog mosta kod pijace daje nam jasnu sliku da nećemo imati prilike da vidimo nijedno živo biće , pogotovu čoveka. Jer svi u svojim  domovima. Most je pust ispod njega se čuje samo žubor reke.

Još jedan pogled na glavnoj ulici od rasksrnice kod crkve li opštine do polovine centra grada, odnsno Doma kulture  ni tu nema nikog sve me ovo podseća na nešto loše. I pitam se šta je ovaj  napaćeni narod skrivio  i moj grad da ovako izgleda sada.

Jedino što sam čuo neku graju dece u kućama bila je to ulica od raskrinice koja vodi  pored crkve  naviše, gde je takođe u normalnim ulsovima jako prometna ulica. Jer je upravo vodi put ka ulicama u brdovitim delu grada.

Pogled sledeći me je odveo u takođe  u glavnoj ulici koja vodi od opštine ka izlazak za Medveđu gde takođe ima značajnijih obejkata  pošta  sudska zgrada, nekoliko ugolstiteljksih obejkata . I to je isto tako sve mirno, tiho bez igde nikoga.

Poslednja ulica koja se je našla u mojoj foto beležnici je upravo moja ulica u kojoj živim u takozvanom Novom naselju. Put koji vodi za najveće seosko naselje Šumane je kao i sve predhodne mirno bez igde ikoga. Tužna slika  da tužnije nemože biti. Zašto smo mi krivi besmrtnici . da ćak i naš njaveći hrišćanski praznik Uskrs čekaom u svojim domovima.

 

 

V. Stevanović
Počeo davne 1995. u radiju "Caričin Grad" Lebane kao reporter, kasnije kao radio komentator u RTV "Belami" Niš . Prva pisana medijska kuća su Niške "Narodne novine" i časopis "Ribolovac". Radio za Radio Niš i TV Leskovac i portal "Jugmedia". Stalni dopisnik "Sportskog Žurnala" i glavni urednik Sportskog portala "Jugsport.net".
http://jugsport.net